Не могу да не приметим колика је хајка у последње време на Цркву и Исуса Христа. Не могу ни да ћутим јер и да сам камен проговорио бих. Опште стање у Србији је сведено на накарадне вредности па самим тим и тумачење Јеванђеља, Исуса Христа и Цркве. Створила се погрешна слика о истинској вери коју су хајком претворили у лицемерску...
Да су свештеници кварљива роба нема ништа спорно, да су људи исто тако кварљиви не можемо порећи, и свештеник је човек и човек је човек и сви ми своје одговорности носимо наспрам сопствене савести... Нема безгрешних, нема савршених, онај који је једини био њега смо распели бирајући Вараву разбојника да се поштеди. Ко не зна ко је Варава Јеванђеље у шаке!
Све што данас свет покушава да оспори окривљујући самог Спаситеља Христа није у праву! Све што сваљујете и поново распињете Сина Божијег радите из злурадости, неуспелих остварења у духовним покушајима и незнања. У Србији, и помињем само моју државу јер не занимају ме комшилуци. У тој нашој земљи створена је атмосфера корачница, нацинализма, надобудних синчина, надобудних тата који се све време клинче ђедовима јуначким. Жена! Жена је перилица, куварица и рађалица и јебилица. О па да! Јесте тако, тако је море! Е па није тако! И ви све наше рђаве манире сваљујете на Цркву и Христа! Е па неће да може србенде, турбо четници из партизанских филмова, комуњаре, грађанисти и сви остали који ето из хира, неких права и правде распињете погрешног.
Сав Закон Божији обитава у две заповести:'' Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом, и свом мишљу својом ''.
'' Љуби ближњега свога као самога себе ''. Исус Христ.
Ко љуби Бога у Њему живи, а ко у Њему живи обитава у љубави, доброти и врлинама. Али ми не живимо у Хришћанском животу, ми смо веру подредили својим слабостима која оптужују данас Цркву и Бога! Божански Закони су непроменљиви али ми смо пропадљиви и не гледамо какви смо него ћемо да сопствене грехе натоваримо на Бога. Ми се не држимо Божијег закона, ми смо веру у Бога сврстали на своја правила која данас одсликавају несавршеног човека а не Савешеног Бога! То што свештеници данас беседе националну политику по црквама и медијима је празнословље које нас је довело да више и не познајемо суштину Хришћанства - Православља. Величамо непрестано себе као нацију и гордимо се у пропадљивости. Али не раде то сви свештеници! На жалост они Христољубиви беседници једва се чују од ових политичких. Горди и надмени живимо у тами обмане и самољубља. Довели смо друштвени систем живота у опипљиво зло! Масовна убиства, масовна насиља, масовна равнодушност, масовна подршка криминалу и непоштењу је плод неверног народа. Претварамо се у бљутаву со! И знате ко је крив? Па Црква и Христос. Е па није тако!!!
И комунизам има своје законе па је било лопова, убица и насилника, али ви не кривите комунизам већ појединце или лажете себе да тога није било тада.
Бог је љубав и тежња ка чистоти срца у врлинама, покајању и доброти. Вернику су дате смернице и потпуна слобода хоће ли или неће да иде тим смерницама. Они који иду таквим путем истинске вере су кротка бића препуна љубави, толеранције, добротољубља. Они који не чине то а говоре да су верници су само лажови и ништа више!
Женска права! Дигла се прашина шта је рекао Патријарх Порфирије. Рекао је човек, рекао је поглавар администрације у Цркви, није рекао Христос. Јер Христос је био савршен и безгрешан и свака његова реч прожета је љубављу и спасењем. Нигде у Јеванђељу нема проповеди да се жена третира онако како се третира вековима у Србији или свету. Бог је проповедао љубав међу супружницима и међупоштовање! А то што смо ми људи потпуно заборавили Божије законе то је само наша кривица а не кривица Бога или Цркве.
Токсично стање нашег друштва не потиче од Христа већ од нас самих јер ми слушамо своје слабости - пориве и не желимо да спутавамо себе у похлепи, материјализму и блуду. Кад може поп што не би и ми? Па није поп - свештеник савршени човек, он је пропадљиво биће као и сви ми. Не гледа се поп и не служи се попу ништа него Господу. Данашње свештенство превише беседи пропадљиви материјализам национализма. Превише се гордимо и надимамо самољубљем '' Србенда ''. Одрастају нам деца у зачараном кругу национализма, корачница, лицемерју и лажима. Вера православна се арчи за политику и све друге циљеве зла. То није добро, то је један велики грех! Не постим и не причешћујем се што сам Србин, већ што сам грешник који трага за Богом у покајању. Верујем у Господа не што сам Србин већ што сам душа која осећа и жели да се спасе кроз врлине и љубав. Ја сам Хришћанин православља који у вери не могу да мрзим, осуђујем, величам себе, смејем се другима, оговарам браћу и сестре, третирам жене као крпе итд. У свом срцу нађох корова који ми је запосео душу, пригушио врлине и љубав. Покајањем, молитвом и делима прво сам кренуо да сопствени коров почупам. У том процесу постао сам другачији човек. Не може другачије да се иде за Христом! Утувите то у те ваше главе које користите за развратно - погане реторике.
За мене као православног Хришћанина жена је равночовечна са мушкарцем. И Марија Магдалина је равноапостолска била и остала, види јада жена! Па како сад то? Види, Мајка Божија Богородица је жена и једна од Хришћанских највећих утеха молитвеника. Колики је број жена у светитељима? Велик драги моји. И ја као мушкарац молим се тим женама истом понизношћу као и светитељима мушког рода. Православље је код нас распето на све и свашта. Навијачки јереси урлања имена божијег, бакљаде, пуцачине. Хеј рођаци! Шта то радите? Знате ли ви уопште основе вере? Немате појма али помињете узалуд име Божије. Ви који оговарате друге, ви који сте пакосни, ви који сте похлепни, ви који сте распусни блудници, ви који сте лажови и сви ви и ја са вама у многим другим греховима ако се не држимо Божијих заповести смо лажови. То вам је као да сте чланови библиотеке и тртите се чланском картом а да ни једну књигу прочитали нисте.
Нема спасења у непокајаном бићу, нема покајаног бића ако не чини дела покајања, до покајања неће нико доћи ако се не моли Богу и не принесе чисто срце. Формално постиш, формално се причестиш и мислиш да је то то! Није! Не иде то тако драги моји. За свети причест се припрема. То није пуки пост једем нешто посно и подригујем на рибу и паштету. Пост је свесност сопственог греха, покајање у молитви и молитвеном правилу које се дешава јутри и вече, то је дозивање милости Божије. Када се приближи дан уочи поста ти си већ себе довео у стање покајане душе и можеш да примиш причест. Али јок море! Ти постиш, дробиш о свему свачему, па ждереш храну јер си нешто гладан, велиш ова посна рана отвара апетит. Седам дана постиш, Богу се ни једном ниси помолио а и ако јеси то је нешто смандрљано. Дођеш у цркву на литургију, једва чекаш да литургија прође, а вала поп нешто одужи па цупкаш нервозно. Е онда зинеш и апиш причест и право из цркве у кавану севап је да се дрмне нека ракија. Причестио си се ради обичаја а не због истинске вере и ниси примио причест и то је горка истина драги мој православни брате!
Или богати граде храмове, уређују дворишта а раднике своје не плаћају од срца. Џаба зидине ако храм не градиш у срцу свом и не дариваш пуну врећу добро набијену. Ако градиш храм да сви виде како ти то дариваш плату си своју примио. Ако баш желиш да градиш онда гради ону добротољубљем, помажи гладне, помажи невољнике то је живи Христов храм. Зидина ће бити на претек али хоће ли имати ко да их испуни вером?
Е такви верници данас дробе о цркви о Христу. Такви се дрзну па попују. Такви су склони да здипе нешто неком, да преваре, да чине сто неких грехова. И због таквих неких они који неверују једва дочекају да оптуже Христа за све. Јао црква хи, хи, хи, па ко још верује у Бога. ЈА! И недам да ми Христа блатиш, пљуни мене и смеј ми се али не дирај ми Спаситеља. Радије ћу бити пљуван ради Христа него да ми ласкају ласкавци ако бих чинио грех и стидео се Бога.
Где то зло не постоји? Зло је свуда, зло је и у манастиру и у учионици школе и у хуманим организацијама, свуда је зло присутно. Али то не значи ако је неко прихватио зло да је све зло. Зло је предлог у теби и ако си склон томе зло ћеш починити као на пример да бијеш жену јер ниси у Христу, ниси у вери, ниси се предао Богу већ злу и својим слабостима која владају тобом.
Ти који си желео да видиш Бога па си изгубио веру у Њега, сада га оспораваш, доказујеш да Он не постоји, да је Бог пуста машта. Не! Ти све време себе убеђујеш да Њега нема јер си маштом пошао ка Њему а не чистим срцем. Љут си на себе али то не видиш. У понизности се стиче величина док то не схватимо гордост ће нас и даље у пакао вући а живот овај превише смрди на адске пределе...
Поштујте жене, волите их и решавајте проблеме разговорима и стрпљењем. Не сикћите једни на друге јер у бури стреса човек ослепи. Прво се смирите па онда разговарајте. Ако сте верујући прво се помолите и молите док вам мир не обгрли срце. Онда разговарајте и проблеми ће се решити на леп и културан начин без злих последица. Све вас волим па и вас који хулите Бога јер ко сам ја да вам судим?
