Некако те тужне вести заскоче кад се најмање надаш. Мене је просто шчепала за срце видевши да је мој добри пријатељ Ракац заувек напустио ову чаршију, њене улице којима је ходао оним својим лаганим корацима.
Зар те више нећу сретати? Зар су наше приче о свему приликом сусрета завршене? А отишло је превише добрих саговорника, добрих сусрета на тим испуцалим тротоарима вароши па све више ћутим...
Ракац је био тих са оним благим осмехом и пун добрих прича које су мамиле осмехе. Волео сам га и та љубав неће престати јер је доброг корена у искрености. А тек данас чух да га више нема па ни на сахрани не бих а тиштала ме туга у време када је била. Осети човек тај неки подмукли бол приликом одласка драгих људи. Нисам мог Ракца испратио данас на гробљу али ћу га испратити речима на Мислионику којег је он данима читао и давао ми подршку. Ево мој друже због тебе сам узео да напишем нешто а веруј ми да речи нема. Отишавши заувек са овог света оставио си ме без речи а треба да их накупим и од њих створим причу о теби. А како створити причу о добром човеку мој добри Ракче? Како рећи завршну реч о неком кога волиш а тог више нема? Немогуће је мој добри друже.
Лако је рећи о празним људима пуно тога али о добрим и квалитетним је тешко јер имају богат садржај живота а то је тешко описати јер плашим се да бих тиме само смањио сјај.
Отишло је пуно добрих људи са ове животне сцене као да је почела Божанска евакуација добрих душа. А ти мој друже био си добра душа или што би рекли душа од човека. Задњи пут сам те видео после операције. Био је то наш задњи сусрет и задњи пут када си ме обрадовао. А куд ћемо ми који смо остали без вас људи који сте уносили ведрине ове чаршије? Сад смо још сиромашнији твојим одласком.
Збогом друже мој и нека те анђели чувају тамо где нема бола, туге ни све ове патње живота коју сви носимо. Одмори се у бескрајним лепотама небеских призора. Недостајаћеш...
Отишао је Ракац оним тајанственим тихим ходом неприметно да не пробуди успавано јутро и не ремети снено вече. У дану без њега тиња неверица и туга. Отишао је Ракац док кошаркашке лопте његове младости поскакују на паркетима. Само је одшетао тамо негде далеко у пределе који нас чекају једног дана...
