Имао сам ту част да у договору са свештеницима забележим славу Цркве у Косјерићу - Рођење Пресвете Богородице. Давне 1994. године моја прва репортажа за Радио Косјерић била је на дан Рођења Пресвете Богородице. Тада сам и покренуо радијску емисију '' Вера светих ''. Након толико година ево ме на новом задатку, да што верније забележим овај лепи и свети празник посвећен Мајци Божијој...
Не користим блиц и трудим се да што мање узнемиравам молитвен народ на Литургији са фотоапаратом. Све мора бити брзо, ненаметљиво и ефикасно. А заиста је у исто време прелепо бележити овако дивне тренутке где смо се сви сабрали у молитви Господу. Светло које се промаљало са прозорчића давало је довољно лепоте да све изгледа лепо. Мирис тамјана уз лепе гласове хора док се наши свештеници усрдно моле Господу и Мајци Божијој. Сви смо ми дошли са својим слабостима, гресима да иштемо од Бога спасење. Улазимо у храм Божији посвећен Богородици са великом надом и такви стојимо молитвено. Много различитих живота, проблема и искушења а један је Господ и једна је нада у Његову помоћ. И свако ко ревносно иде на Литургије, ко се усрдно моли у покајању и делима живи у праштању, доброти и љубави, осети ту чудесну љубав Божију.
Литургија је била величанствена усрдним молитвама наших свештеника који ревносно служе Господу. Слава је била онако како и треба да буде у духу скромности и љубави без неких помпезности и баханалија што је мени лично изазвало радост у срцу. Храм Божији је дом молитве и ми све време морамо бити у Духу Истине. Јер после свете Литургије не иде да подврискујемо, преједамо се и опијамо.
Захвалан сам на дивној сарадњи са свештеницима Сашом Станишићем, Жељком Пантелићем и ђаконом Јованом Стевановић. То су заиста дивне душе хришћанске које служе Богу. Посебну радост и буђење оне сентименталности према старим временима изазвали су наши стари свештеници Слободан Марковић и Радомир Трипковић...
