Чистота душе огледа се у очима. Зашто сва деца имају блиставе очи? Зато што су још увек небеске и нису замућене овоземаљским поривима. У деци се види сав смисао наше путање ка спасењу. Безазленост, искреност и чиста вера у љубави.
- И дозва Исус дете, и постави га међу њих, и рече:
Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском. ( Матеј 18:2).
Једне вечерње службе у Цркви док сам стајао на молитви имао сам прилику да видим сав смисао вере у Христа. Лекција коју је Бог подарио те вечери озарила је радошћу моју душу. Често смо оптерећени правилима, разним мислима, тиштањима проблема, а све то донесемо у себи пред Бога. Дозивамо Га како знамо и умемо. Знамо све молитве, знамо кад се треба прекрстити, знамо сва правила али најважнију ствар заборављамо. А шта је најважније? Чистота и безазленост срца која имају дечица.
Малог дечака подиже мајка да целива икону. Стајао сам и молио се Господу на служби док су за певницом певали молитве. Али из неког разлога пажњу сам посветио том призору када малени дечак целива својим уснама икону. Његови пољупци одзвањали су Црквом. Није то био један целив већ прегршт целива са таквом љубављу као да љуби рођену мајку коју није видео цео дан. Сваки тај пољубац чуо се као да грми у тим маленим уснама. Није прошло ни пола минута када друга мајка надноси једну девојчицу која истом снагом целива икону. У сваком том пољупцу имао сам утисак да чујем небеса '' АЛИЛУЈА ''.
Радост тих малених анђелчића пренела се и на моје срце. Престао сам да говорим речи молитава, све је речено у тој понизности чистих душица те дечице. Озарила су моје учмало срце, растерала су све моје мисли гордости, чамотиње и брига. Мала деца су тим целивима одржала небеску молитву у Цркви да би сви ми присутни маторци требали да се постидимо јер ми као знамо шта и како.
Често упаднемо у замку правила а занемаримо усрдност молитве и обраћања Спаситељу. Обасипамо се са безбројним формулацијама молитава а занемарујемо блиски однос са Господом. И тај однос према Богу је кључан. Или ћеш му се обратити искрено са усрдном молитвом или ћеш дробити хиљаде речи без и једне помисли да наспрам тебе стоји Господ. Јер ако си свестан Његовог присуства ни једна твоја реч молитве не може бити дробљење и верглање већ ће бити натопљена понизношћу пред Оцем Небеским. Замисли себе пред оцем, нешто си разбио у кући, или си направио неку глупост па треба да се суочиш са њим кад дођеш кући. Какви су осећаји твоји били пред оцем кад стојиш и знаш да је он ту и да можеш бити кажњен за несташлук? Црвениш, стид те ухвати, бројна осећања у теби дивљају. Е сети се идући пут кад станеш пред Оцем небеским и почнеш му се молити тог осећаја. Ако немаш иоле тог осећаја онда ти Господа не сматраш стварним већ си постао пука формалност верника који само изговара неке речи и ништа више!
Свесност присуства Господа показала су деца искреним и љубљеним целивом оног исконског осећаја у срцу која имају у својој непокаварености бића. Ка томе сви ми треба да идемо, на чишћењу душе од покварености наших порива.
И причест кад примаш не иди као да си отишао на киоск по пљескавицу. Него пре причеста црвени од стида пред Оцем Небеским, признај му све грехе и труди се у поправљању. Па кад дођеш пред свештеника да те причести нека твоја душа осети Божију благодат у твојој понизности и искреном кајању пред Живим Богом. Зато сва деца на причесту заиста примају причест јер су им срца и душице блиставе. У тој чистоти њима је сасвим нормално да је Бог ту.
И свештеник који служи Литургију ако није свестан стварног Бога и Небеског Царства је само човек у одежди који изговара речи. Јер ако свештеник у свом срцу има љубав према Богу и ватрену веру онда и кроз њега деловаће огромна сила Господња. Све је до наших срца драги моји и љубљени читаоци.
Захвалан сам Богу на тој дивној лекцији коју су ми деца показала те вечери. Сваки њихов смех и безазлена трчкарања по Цркви изазивали су ми радост у Господу. Тако малени човечуљци а џинови вере наспрам мене одраслог човека. Велик је Господ у тим маленима...
