Звоне звона небеска...
Грми Аранђеловац небом, а нигде облачка. Светлице закрсте свод, а ни капи кише. Није то невреме, нити временска непогода – то је Небеска Литургија у храму Светих апостола Петра и Павла. Бог ме својим чудесним путевима, баш на Свету Петку, доведе на ову службу, а већ на првом кораку преко прага озари ме топлина љубави.
Звона и пој птица небеских
Звона одјекују свуда – напољу, али и у мом срцу. Као да се само небо обраћа вернима: „Приђите, поклонимо се и припаднимо Христу, Цару нашем Богу!“ Осећао сам се као на великом сабору живих светаца. Док свештеници величанствено узносе пој, а појци као птице небеске певају, душа ми постаје лака као перце, носећи ме право на врхове Свете Горе. Народ непрестано пристиже, поклања се и моли. Не китим причу, не улепшавам је – само вам препричавам призор ког ме Господ удостојио.
Сунце Светог Нектарија
Ено га Свети Нектарије Егински у раскошу славе коју је стекао понизношћу током овог трулежног живота. Све његове патње, понижења и трпљења Бог је крунисао вечношћу.
Док сам прилазио његовој икони, имао сам осећај да прилазим сунцу – оном које греје, а не пржи. Свака икона у тој светињи гори чудесном светлошћу небеског огња. Човек има утисак да ће му се тело растопити од умилности, а сузе саме навиру од преплављујућег осећаја слободе и Божанске љубави.
Мач благослова
Свештеници, сви у једном духу и понизности, подижу руке ка небу. Изнад њих се излива чудесна светлост. Сваки пут када благослове народ, чини се као да у рукама држе духовни мач који сече све напасти срца и изгони свако зло.
У том тренутку нестали су сви терети:
Нестале су питалице и рђаве помисли.
Испариле су бриге, туге и недоумице.
Гордост се истопила пред врелином Божанске љубави.
Поука у тишини срца
Такав је осећај дат свима нама – да стремимо ка Христу кроз покајање, љубав и праштање. Ако те врлине негујемо у срцу, Господ ће у нама подићи Свој храм у коме ће се непрестано служити Литургија.
Ох, како смо малени и безначајни са својим крутим ставовима и мишљењима! Како се лако варамо пролазним стварима и хвалишемо памећу, не видећи колико нам време брзо истиче...
Коментари
Постави коментар