На реци Скрапеж бију трубачи, черге неке постављене, багери заустављају реку. Народ се окупио и гледа неке људе у гаћама. Да није вашар? Да није дан мрмота? Па шта је? Пливање за часни крст!
Знамо ли браћо и сестре шта је Часни Крст?
Благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, тј. самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст Христов, средство којим је Христос спасао свет.
То је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео за нас, врхуне у крсту. На крсту је доживео највећи бол и понижење за нас. Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона. Целокупно дело Христово, сво Његово човекољубље сажима се у крсту. Св. Григорије Палама нам приповеда како је неко иронично упитао једног од богоносних отаца да ли верује у Распетог, овај му је одговорио: да верујем у Онога који је распео грех.
На крсту је Богочовек разрешио трагедију људске слободе која је проузроковала непослушност првостворених, и будући послушан до смрти, и то смрти крсне." (Филипљ. 2, 8). Тако је поново усмерио нашу слободу према нашем Творцу, Тројичној Богу. На крсту је победио смрт ‡ смрћу смрт уништи ‡ тиме што је нашу смрт учинио својом, а својим васкрсењем нам је подарио живот и нераспадљивост.
Преко крста нас је спријатељио са Богом Оцем и подарио нам опроштај грехова.
На крсту је на најубедљивији начин показао да нас воли безграничном љубављу, чак и у часу док Га распињемо.
Може да се пише о Крсту и његовом значењу цео дан. И такву светињу ми Срби смо свели на вашарску забаву уз трубаче, ракију, празнословље, говоранције, политиканство, гордост, таштину и надасве ликове који гацају по води у гаћама. Свештеници ће доћи очитати молитве које 99% њих неће разумети и једва ће чекати да то заврше да виде ту атракцију како се у хладан Скрапеж бућкају голи људи. Камере су упаљене, фотографи шкљоцају, мобилни такође, све за селфи, све за гордољубљиво хвалисање по друштвеним мрежама. Хвала ти Боже што ћу да се хвалим како сам пливао у хладној реци. То Србенде! Викаће под гасом неки лик који се не сећа кад је задњи пут био на Литургији.
Исус Христос који је поднео голготу за наше грехе, вукао је огромну крстачу на леђима док су га шибали, пљували, исмејавали, вређали, тукли! Ћутао је и ишао у смрт. Ишао је јер није био од овога света а овај свет га је тада убио а данас од Њега прави вашарске забаве.
Неко ће рећи - Ћути Иване не осуђуј! Ма сиктер море! Не стидим се мог Господа, не подилазим народу и његовој накарадности. Бог је изнад свих и свега!
Истински верници у Христу непрестано пливају кроз живот за Часни Крст. Пливају кроз покајање, праштање, даривање, кроз добра дела, кроз молитву, пост, Литургију, причест...
То је истинско пливање за Часни Крст а не атракција по реци уз трубаче, аплаузе, покличе и тртење ЈА сам пливао, Ја сам неки значај. Ниси синко, само си примио тренутне славе која испари веома брзо...
Опрости нам Боже јер не знамо шта радимо...
