Не можеш два господара служити рекао нам је Спаситељ Христос. Не можемо мимо цркве делати јер нисмо у саборности ни у литургијском ритму живота. Промашене суштине претварају се у опасне прелести ( обмане ) које заводе душе омамљујући их сензацијама кнеза света. Вера у Христа није удружење риболоваца или друштво љубитеља лептира. То је небеско царство под јасним и установљеним правилима које је Бог установио а не човек. А човек у својој гордости не уме да љуби подједнако све, ми смо лицемери који љубимо само оне који нама одговарају а оне супротне спремно осуђујемо. Ко је као Бог? Нико! Ми смо бића која обитавамо у греху и робујемо својим страстима. Грамзиви, сујетни и спремни да угађамо себи и вечито се такмичимо јер не умемо једни другима да служимо...
Господ посла Сина свог на земљу који поживе са нама чинећи чудеса, учећи нас науком спасења. Није он дошао на земљу у раскоши златних одежди нити у златним кочијама већ у сиромаштву. Ако се питате зашто један Син Божији тако уради морате знати да је Он показао свима нама суштину спасења а то је окретање леђа свету. Свет заводи сјајем злата, хватајући похлепом да имаш нешто скупо, популарно и да се изломиш радећи да би то имао. А док јуриш све то на Бога не мислиш, на молитву и не помишљаш и кнез света успешно је обавио свој посао са тобом. Христос је имао оно нужно, ништа преко и сувишно. Али је давао изобиље мудрости, љубави и трпељивости. Дошао је да нам својим примером покаже како да се спашавамо. И поред чуда која је чинио народ је био лаком и пред Пилатом изабрао је да се поштеди разбојник Варава а да се Христос, Син Божији разапне. Гордљиви фарисеји ( свештеници) изманипулисали су народ интригама јер им је Христос сметао тако што им је проповедао да се одрекну земног света, раскоши и привилегија самоугађања. Они то нису могли да прихвате јер су срца дали баш тим привилегијама материјализма. То је њихов бунт против самог Бога и Његовог Син. Христос као јагње иде на клање. Свесно подноси сваки удар бича, пљувачку оних што га пљују, подсмевају му се. Подноси и клинове прободене на ногама и рукама. И у последњим тренуцима моли се за народ говорећи им: '' Опрости им Оче јер не знају шта раде ''. Тада се десило помрачење сунца, земљотрес је продрмао фаријески храм. Страх је завладао међу њима али и римским војницима. Све је у једном тренутку заћутало. Језива тишина човечанства које је убило Божијег Сина била је неподношљива...
Христос васкрсава на радост Његових ученика појавивши им се у кући. Апостол Тома опипава ране и постаје сведок и онима са материјално - доказне стране. Са њима боравећи Христос им заповеди да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим. ( Дела Апостолска 1:4).
Када се наврши педесет дана Дух Свети сишао је на Апостоле и од тог дана они су добили Духа Светог. То је био уједно и Сабор Апостола и присутног народа. И од тада функционише саборност цркве без које нема спасења. Да се модерније изразим, тада су се умрежили Духом Светим који повезује земљу са Небесима. Све се одвија преко Духа Светога. Рукополагањем се постаје свештеник. Епископи су данас наши Апостоли. Свештеници су наши оци који делују том благодаћу рукополагања да би нас крштавали, упокојавали, свештали, исповедали и на литургији причешћивали. Хијерархија је јасна и установљена Божијом вољом а не људском и то свима нама мора бити јасно!
Ми као верници у саборности Христове цркве морамо да служимо једни другима у понизности. А та понизност је кључна у спасењу и знак да смо у покајничком духу. Као што свештеник служи Богу и нама, и ми служимо Богу и њему и узајамно једни друге подижемо и спашавамо. То је саборност под окриљем Христове цркве. То је заједница која обитава нама и свако издвајање нарушава саборност. Зато је битно знати како шта функционише и то су основе православља.
Данас је пуно лажних учитеља и превара. Као што се и код нас десила поплава јереси па је један човек изградио храм без благослова, без освећења и почео да се понаша као неки духовник који нема никакав благослов. Обманути људи га сматрају светитељем што је парадокс! Ни један светитељ није био ван црквене саборности! Он се понаша као духовни отац давајући катастрофалне савете својим верницима свесно их увлачећи у свој зачарани круг бизниса. Ако се још једном не погружиш у воду умрећеш или ћеш се разболети што је класичан пример мамипара кроз гатање. Само што је у овом случају човек осмислио црквеност што је још горе од оне класичне гатаре. Неки причају да се ту дешавају неке ствари. Да! Заиста могу да се дешавају демонске преваре, а шта је то њима тешко? Нема шта да их омета јер црква није црква већ само зграда која личи на цркву, као некрштен човек. Нема благослова, нема благодати, нема ничег осим демонске преваре. Али ти несрећници не умеју да схвате да након неког времена долази ђаво по своје а тада ће на жалост морати да се спашавају болним процесом који дуго траје. Вратиће се цркви уплашени и уништени и Бог ће их спасити ако се буде имало шта спасити.
На жалост, гордост је велика, нису хтели да послушају свог свештеника који је једне недеље беседио о овој јереси и упозорио их на опасности. То је први знак да су скренули са Христовог пута јер су непослушни. Говорио је да сви који иду на погружавање код тог јеретика не могу се причешћивати без исповести и без одређених мера ( Епитимије ). Они онако преварени иду по сеоским црквама и причешћују се и ако знају да немају благослов и да је причест без тог послушања на осуду пред Господом. Неки глуме трпљење и смирење па долазе и причешћују се пред тим свештеником који их пушта јер то ради са љубављу према Христу, због слободе коју Бог даје и не меша нам се у избор ком господару ћемо служити. Појавило се неколико случајева да су људи који су ишли на та погружавања имали психичких проблема. Срећом исповедили су се код правог свештеника који их је усмерио како даље. Али ови остали нису свесни да се ближи тренутак разобличења јер када свештеник на Литургији беседи и упозори на јерес, дао је истину и смернице. То се све одвија под Божијом благодаћу. Ко се оглуши о послушање тај се директно супротставља Богу и пркоси му. Више се не може тражити олакшица у незнању јер је истина оглашена...
Имао сам прилике да поразговарам са неким људима који су се погружавали. Они не познају ни основе православља, њихово поимање вере је некаква мистерија, чаробњаштво, бајка и филмови научне фантастике. Од православља су узели шта им одговара а све остало су надоместили типичним магијским паганством. У јеванђељу има прича о Симону гатару која све јасно казује:
''А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.
6. А народ је пазио једнодушно на оно што им говораше Филип, слушајући и
гледајући знаке које чињаше;
7. јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих који их имаху, и
многи узети и хроми оздравише.
8. И би велика радост у граду ономе.
9. А беше отпре у граду неки човек, по имену Симон, који чараше и
довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико.
10. Њега сви пажљиво слушаху, и мало и велико, говорећи: „Ово је велика
сила Божија."
11. А зато га слушаху пажљиво што их је много времена чинима задивљавао.
12. Но када повероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о Царству
Божијему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.
13. Тада и сам Симон поверова и крстивши се остаде код Филипа; и
гледајући знаке и чуда велика где се збивају, дивљаше се врло.
14. А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила реч Божију,
послаше им Петра и Јована.
15. Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога;
16. јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у
име Господа Исуса.
17. Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога.
18. А кад виде Симон да се полагањем апостолских руку даје Дух Свети, донесе им новаца,
19. говорећи: „Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога.”
20. А Петар му рече: „Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце."
21. Нема теби дела ни удела у овој речи, јер срце твоје није право пред Богом.
22. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу еда би ти се опростила помисао срца твојега;
23. јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде." ( Дела Апостолска ).
Свако врачарење под било каквом маском православља је на осуду и речи Апостола Петра односе се на све такве људе. '' Нема теби дела ни удела ''.
Обмана - прелест је ђавоља специјалност. Демони су у стању да одглуме и анђеле. Да излече проблем тако што се повуку на неко време да би се ти што више одвојио од спасења и цркве. Зато држимо се стада Христовог и цркве која нас држи под покровом Бога да нас предатори не би једног по једног издвајали и растрзали. Зато је свештеник пастир јер је под окриљем Бога и цркве. И ствар је јасна и ко год не жели то да схвати тај није своје срце предао Богу него кнезу овог света.
Не дај да те зло победи, него победи зло добрим. - Апостол Павле
А званично се огласила и Српска Православна Црква поводом ове јереси.
Кликните на овај ЛИНК
