Ни једна суза принета у покајању Господу, ни једно дело учињено наспрам Њега нашим ближњима, ни једна реч молитве неће оживети ако све то не принесемо Господу на светој Литургији. Живот без Литургије не постоји, то је привидно стање и трошење животног времена на земљи које нам је даривано за покајање. Света Литургија је неизоставна! Без ње ми хришћани полако копнимо и кнез света нас интегрише у апсолутно земно биће пропадљивости. Узалуд се крстиш кад прођеш поред цркве ако ниси био на Литургији, ако ниси био на саборности са Богом и ако ниси био под плаштом Божије благодати која силази тада на све присутне у светој Литургији. То је сва суштина свих наших духовних подвига, молитава, покајања и чињења добрих дела.
Сав смисао наших молитви, покајања, добрих дела, борби са палим бићем, трпљењима, постовима крунише саборност на Светој Литургији. Литургија је у значењу ‘‘заједничка служба‘‘ – ‘‘служба Божија‘‘. Богослужење се често назива и Eвхаристија, што значи благодарност. Св. Литургија је најважније богослужење Хришћанске Цркве, зато што се на њој, под видом хлеба и вина, приноси Богу тајанствена жртва Тела и Крви Господа Исуса Христа, а којом се ми причешћујемо, ради нашег освећења и сједињења са распетим и васкрслим Христом.
Ако би се све тајне вере хришћанске, све тајне Новога Завета, Завета Богочовека Христа, и све тајне Цркве Христове, Цркве Богочовекове, могле свести на једну тајну, онда је то тајна – света тајна Евхаристије, Света Литургија Цркве. Јер она нам објављује и даје васцелог Господа Христа у свом чудесном богатству и раскошју Његове Богочовечанске Личности у Његовог Богочовечанског тела, које је Црква. Јер је Света Литургија: Црква са Христом и у Христу и Христос међу нама и у нама.
Архимандрит Јустин Поповић
Предуслов причеста је ревност. Постимо све постове, постимо среду и петак. Али оно још важније у ревности је и богослужење молитвом Господу, богослужење делима, богослужење духовном борбом и чежњом за Њим. Варамо се ако пост сведемо на храну јер она служи да нам помогне како би укротили страсно тело које подивља јаком храном. Не варајмо се, тело наше је улаз у грех кроз стомакоугађање, кроз страсти, кроз бројне друге видове заводљивости које тело лако упадне. Зато је кључна духовна борба са самим собом. Ђаво предлаже у помислима разне мисли и ако их не одбацимо ето нас очас посла у греху дела које је зачето у греху помисли. Господ гледа наше борбе против палости. Свако ко води духовни рат са греховним бићем у себи кроз покајање, молитвом дела, трпљења и смирења тај долази на Литургију пред Бога и причешћује се да би добио снагу од Божанске силе распетога Сина Божијег.
Спасење је начин живота сваког православног хришћанина. Врлински живот у смирењу, трпљењу и понизности. Када је Бог на првом месту онда је све остало на правом месту. И заиста је тако! Када себе стављамо у први план наша гордост била она у малом или великом обиму чини нас рањивим. Јер када себе стављамо у први план ми немамо испред себе савршеног вођу на ког би се угледали већ празан простор сопствене несавршености која нас уводи у пропадљивост. Али када је Христос у првом плану ми живимо наспрам Њега и угледамо се на Њега који је савршен! Ми смо склони непрестаном такмичењу ко ће бити први и главни и то нас чини слабима. А када би своје првенство уступили Христу онда би једни другима служили и чинили саборност у љубави. Све док себе стављамо у први план у нама је раздор, завист, пакост, злурадост и подмуклост јер се не угледамо у Христу Спаситељу.
Зато сваки истински православни хришћанин тежи ка врлинском животу који има одговорност у свим поступцима. Не варајмо се лажним осећајима припадности православној вери кроз испразне традиције, национализмом, успесима из прошлости.Време које поседујемо је ово сада у овом тренутку. Оно што је било више се не враћа, оно што треба да буде ми не знамо да ли ће се десити и да ли ћемо га дочекати. Зато сваки истински православац бди молитвом, покајањем и делима да га не би смрт заскочила ван Спаситеља. Живот у Христу није живот како се на жалост данас приказује кроз затуцану руљу која носа иконе по путевима, подиже три прста раширена или скупљена, крсти се кад прође поред цркве, не ради на црвено слово а по цео дан абронише и осуђује итд. То су скупине у прелести и гордости које не умеју да препознају истинску веру јер немају испред себе Христа већ саме себе. Зато су надувени, горди и склони мржњама. Немају понизности ни послушања у себи а о трпљењу да не говоримо.
Не дозволите да вас заводе заведени! Слеп човек не може извести из беспућа, само ће те увести у дубљу таму која вешто заводи. Зато не слушајте параноичне православце који се не причешћују и траће своје драгоцено време које му је дато. Не постоји достојни грех, не постоји мањи грех да би као најме могао да се причестиш. Постоји само твоја духовна борба у покајању и грађењу врлинског живота кроз молитву и дела. Са таквом борбом идеш пред путир да се причестиш како би добио снагу Сина Божијег. Бог гледа наш труд у покајању, молитви, делима, трпљењу, послушности и понизности. Гледа колико смо чинили доброг, колико смо покушали да измиримо посвађане, колико смо искрено рекли опрости, погрешио сам, колико смо једни другима помогли, колико смо спречили свој језик да не осуђује и оговара, колико смо пута помогли немоћнима итд. То се приноси пред причест, такво срце жели Господ. Ако желиш спасење онда пусти Христа да буде испред тебе! Или јеси или ниси православан. Јеси ако градиш врлински живот, ниси ако све радиш супротно.
Зато је Литургија наша неопходност живота у спасењу. Саборност на светој Литургији је добијање благодати Господње. Свако изостајање са Литургије и причеста слаби нас у борби против кнеза света - ђавола. Не варај се да то није тако. Не слушај оне несрећнике који говоре како не ваља пуно ићи у цркву, то су слуге кнеза света и лењих гузица које угађају сами себи и нису спремни за врлински живот! Не слушај несрећнике који те одвајају од Истинске Цркве у Христу јер они не умеју да препознају истину, они се наслађују сопственошћу и једни другима чешу уши угађајући својим поривима. Не допусти да те ухвате духовне наказе попут секташа, врачара, белих или црних магова који служе господара таме. Не постоји пречица до спасења. Варамо се ако мислимо да је живот пландовање. Живот је непрестана борба између земног и духовног бића у нама. Зато бди молитвом, покајањем и делима да те смрт не заскочи без Исуса Христа Спаситеља. Не осврћи се за подсмесима што идеш у цркву. Не подлежи срамоти што хоћеш да се спасеш, не стиди се Исуса Христа јер се гомила подсмешљиваца кикоће и оговара те јер су слепи код очију, глуви код ушију...
Фото: Иван Стефановић ( Црква у Косјерићу )
