Уморан је сваки грађанин Србије од живота који је наметнуо партијски систем затвореног круга. Уморни су они који су уз власт јер да би одржали основни систем живота у смислу радног места, морају давати пет пута више онима који су их запослили. Уморни су и верни пензионери Александра Вучића од плашења Ђиласом, страних плаћеника, издајника , честих митинговања у клозетским условима. Уморни јесу али не умеју да схвате одакле је умор. Не могу да препознају замор од лошег живљена где нема основних услова. Који су то основни услови нормалног живота?
Да не мислиш кад се разболиш коме идеш и да ли ће те примити као човека или као потрошну робу. Да медицинско особље и лекари имају пристојне плате са којима би имали ведрину напорног радног времена, а ти када дођеш код њих изађеш са надом у боље, уместо безнађа и јурења везе или пара да подмажеш лечење. Да хитна помоћ дође са комплетном опремом и људима а не возач који чека утовар робе. Здравство нам је лоше јер држава не брине и не улаже новац. То су чињенице уморни народе Србије били на овој или оној страни.
Да не мислиш о храни која је постала скупа и недостижна да је једеш довољно. Да сељак који производи храну буде плаћен достојно да има вољу да је производи, а ми да је конзумирамо. Овако сви смо понижени од сељака који производи храну и нас који гледамо шта је најјефтиније. Хранећи се јефтиним полупроизводима нарушавамо здравље уносећи у њега празне калорије. Уморан је сељак од безнадежног рада који га гура у банкрот, уморни смо ми од цена које нас срозавају на бедне саламе, акцијске цене које скоче па се спусте на бројке које су и даље превисоке за наш буџет. Уморан си и ти који на селу подржаваш Вучића а и ти који га не подржаваш.
Да не мислиш о аутомобилу који се распада од силних рупа и да те нико не уцењује за добар пут. Путеви су дужност сваке општине да обезбеди својим грађанима. А ми смо дозволили да нас асфалтом уцењују што је трагедија. Због тог асфалта гласало се за неодговорне који су довели до расула битније ствари попут ове две ставке које написах о здравству и храни. Јер да бирамо честите људе и да на изборима кажњавамо лоше ми сада не би били уморни од система који нас из дана у дан црпи до изнемоглости.
Да ти дете иде у школу и да не зазире од краја школовања где ће и куда ће. Јер твоје дете ти уморни човече проширује своје видике и види даље од тебе. Зато је и школовано, зато и служи школовање! Да то дете не мора да сагиње своју паметну главу пред онима који су неписмени а седе на одговорним местима. Неће свако дете прогутати свој понос и подлећи слугеранству. Већина њих одлази из ове земље и да тражи место где ће се развијати успешно и креативно без политичких будалетина које би га ограничавали у развоју.
Да не мислиш ако те удари неправда коме ћеш се обратити да те заступи и одбрани те. Да не зазиреш од подмићених који би да ти отму њиву, кућу, да те оптуже за оно што ниси учинио и да га власт подржи а тебе окриви. Него да те штите Закони државе и чиновници закона. Зар нисмо сви уморни од корумпираних ликова који су се увалили у фотеље и спремни су да нам одузму све што им се свиђа и да нас окриве?
Зар ниси уморан од медија који не раде објективно посао него су постали једна ЛАЖ која гура народ у изопачене вредности? Зар ниси уморан од простаклука којег пласирају?
Да не мислиш више о ономе што треба да стоји чврсто а то је систем који одржава живот сваког грађанина земље. Да ти не долази свака битанга у двориште и пред врата и позива те на митинг, на скупљање капиларних гласова како би одржао посао себи или неком свом ближњем. Зар ниси уморан од тога човече?!!! Зар ниси уморан од битанги који су криминалци и они одређују шта је праведно а шта није? Зар ниси уморан од параноја ко је издајник, ко је овај, ко је онај? Зар ниси уморан од лажи да ће бити боље сваких 10 година и кад дође тих десет, они помере на следећих десет? Зар ниси уморан од ципела које купујеш код кинеза, од јакни које се распадну после 2 месеца, зар ниси јебено уморан више од сиромаштва? Зар ниси уморан да гледаш како тонеш док битанге се богате преко ноћи и сутрадан ти одређују порцију хране и стандарде којима ћеш да живиш?
Зар ниси уморан од подела, од странки, од лидера и бескрајних прежваканих парола '' МИ ЋЕМО '', '' ОНИ СУ ''?
Зато су СТУДЕНТИ на правом путу и зато им као маторац вечити борац дајем подршку да истрају и да истерају странчарење из државног система. А ви родитељи будите уз ту децу јер они желе да стварају систем вредности који ће бити пријатан за живот и нас који смо уз њих и ових који нису са њима. Чувајмо ове младе људе од битанги који насрћу на њих, који их газе аутомобилима. И од ових који су умржњени телевизијама. Чувајмо ову будућност јер ако њу поразе, прогутаће нас бљутава прошлост која и превише траје...
