На задушнице мили моји

У суботу су задушнице, то су дани сећања на ближње који више нису са нама. На задушнице гореће жуте свеће чији ће пламичци да лелујају на ветру. То су дани тишине где проговарају успомене у срцима нас још увек живућих у овом пролазном животу. Не прође ни дан а да не осетим тужни додир сећања на оца, мајку,сестру и мог зета. Захвалан сам Богу на данима проведеним са тако дивним људима. У мојим сте молитвама а сигуран сам да сте у рукама Христа.

Ваш одлазак из овог пропадљивог живота усмерио је мој кораке ка Спаситељу. Ви сте ми драги моји усадили врлине које ме чувају и воде ка спасењу Христовом. Љубав не умире међу нама, она живи и везује ту нит између светова. Осећам вас ту негде у срцу како бдите. 

После вас постао сам усамљени боготражилац који не мари више за свет. Све људске опсене постале су ми неважне. Имовина, углед, новац, важност међу људима за мене су обично ђубре које ми не треба. Клевете, подсмеси, омаловажавања су ми благослов и радост који ме дреше од свега овог око чега се већина бори а на кончини све изгуби. 

Чудак сам многима али то не чујем јер ме не дотиче. Научио сам да не чујем ни покуде ни похвале. Само је једно важно да идем за Њим, мојим Спаситељем.

На задушнице запалићу молитве срца за вас и оне ће вам долетети као лептир на цвет. Знаћете да сам то ја...

Љубим вас молитвом и радујем се тренутку када Бог  одлучи да и ја једном одем.