15.03.2025.г. Дан који је изазивао у свима нама разна осећања. Брига од насиља које су једва чекали да учине насилници спремни у Пионирском парку. Лажни студенти који желе да уче махали су заставама, певали срицајући химну Србије. У међувремену ту су почела да се окупљају сумњива лица са потерница, разни профили грађана добро познатих свима нама из нашег окружења. Власт је гомилала страх хаосом, насиљем, расулом и била је спремна са својим хордама зла да то учини. Тај дан у капуљачама код шатора у парку као да је био скуп демона који су хтели крв невиних људи који се боре за правду. Језа да те ухвати када видиш на једном месту колико мржње и зла има. Полиција наоружана свих врста и намена. Насупрот њима из Пионирског парка кренула је маса голоруких људи са осмехом, са ритмом љубави и велике наде у боље сутра...
 |
| Бивши припадник ЈСО бије штапом из Пионирског парка људе. Повампирени крволоци режима и убице Премијера Србије. |
Оно што ми нисмо успели петог октобра у нашој револуцији ови млади људи студенти јесу. Ми смо зло отерали бесни, љути, и спремни да све запалимо. Док ови млади људи су сушта супротност од нас. Они ломе изнутра ово зло које се распада само од себе. И ја сам мислио да у суботу пада власт. Признајем у једном тренутку да сам био и разочаран и да нисам видео смисао тог највећег протеста у историји Србије. А када се огласио звучни топ који је распршио народ по улици, схватио сам да је власт била спремна да нас растави на комаде. Зло је толико било бесно и спремно за обрачун да је потез повлачења од Скупштине ка Славији заправо нанео велик ударац спремним зликовцима. То је оно када гомилаш адреналин у себи и наједном ПУФ, нема ништа од изливања. Тада те сопствена наложеност просто издува да ниси више ни за шта. Студенти су поразили зло савршеним потезом, нису му узвратили и то је та суштина борбе коју проповедају многи духовни оци. Ђаво те навлачи да играш са њим игру. Баци ти лоптицу у твој терен и очекује да му узвратиш. Ако то не учиниш игра престаје и од меча више нема ништа.
Пуцањ звучног топа био је очајан потез који је потпуно разголитио власт и њене намере. Све је сада свима јасно ко је на власти и да више нема повлачења пред њима. Студенти су надиграли зло и показали велику мудрост. Субота није била дан као петог октобра, није горело ниша, није се крви проливала нити је проглашена победа над режимом. Овога пута без обзира на огромну милионску масу људи који су дошли на протест, не би било паметно да смо кренули на њих јер би био велики број жртава наспрам последње револуције. Али власт је поново нокаутирана и судија одбројава. Сад док је још грогирана од ударца, почеће да срља све више и више као боксер који се патосира, па се придигне и после одбројавања судије, удара незграпно, без доброг кретања, без јасног виђења и без икакве концентрације. Тада мудрим потезима боксер таквог боксера изнури и овај пада, бели пешкир заједно са њим лети ка поду и означава крај меча.
Пионирски парк који је служио да буде као противтежа студентима заправо је свима нама учинио велику услугу. Свако је видео свог лажног студента у том парку из свих места у којима живимо. И ми из Косјерића видели смо своје ''студенте'' који су се окренули против свог народа ради дневница. То су они домаћи плаћеници који би те тукли због пара. Ти ликови су били спремни да бију нашу децу. А такве ствари се не раде, јер деца су светиња сваком човеку. И само апсолутна џукела је спремна да то ради. Опијени влашћу, наложени силом власти, умислили су да се боре за правду. Не виде своју неправедност. Они су просто јебене слуге режима који су у стању да нанесу повреде својим суграђанима са којима се мимоилазе на улици, продавници и сл. Такав профил људи је испливао у овој држави која их форсира јер и она се састоји од таквих профила.
 |
| Огроман број људи уз студенте. Фотографија из дрона. |
Оно што се десило после суботе је стање отворених карти. Џукелама из Пионирског парка нема више ни добар дан, ни поздрава. Не познајемо вас. То је тек страшно када те друштво одбаци, када више немаш са ким да попричаш јер си се осрамотио пред свима. Мислили су да их нико неће видети у ери технологије, а неки су се толико курчили да се нису ни скривали, јели су онако надмено свињску главучу за столом. Мишице се издувају лако, младалачка снага прође а срамота остаје и прати те данима и ноћима. Стати на страну власти као члан није спорно па макар та власт била одвратна, али стати у редове оних који би да бију, да наносе повреде људима е то је чин зла и сврстава те у редове зликоваца. У свом животу нагледао сам се таквих дркоша који су после цвилели од страха када се суоче са узвратним бесом праведника.
Верујем да у полицијским круговима све кипти од беса и срамоте кога морају да чувају а то су они које би требало да стрпају у затвор. Заклетва на службу их кочи јер послодавац - држава није баш склона да држи у својим редовима оне службенике који се дигну против власти без обзира ко дошао после. Зато нам је потребан рестарт система да правосуђе, полиција, војска не буду зависни од странчарења. То је кључна борба студената да се успостави систем који ће да функционише. Када систем функционише онда нам се не би ни десила оваква власт и Пионирски парк у ком кампују олоши и бљутава со земље. Али убеђен сам да ће полиција, војска ипак стати на страну народа и правде, сви јасно виде о чему се ради, све је разголићено. Једино то не виде пензионери који су се усрали од страха захваљујући Пинку, Информеру и осталим сејачима зла на медијима.
Више нема никаквог разлога за страх, јер сада ако би стали испали би највећи идиоти јер нам је победа на дохват руке!
