Зло се одало, измилело је из својих рупа и показало своје крвожедно лице. Лажи падају брже него што се изговоре јер смо видели лица која својим устима творе лаж...
Ти који саучествујеш у лажима, у чињењу несреће свом народу не могу да схватим да ниси свестан последица. Обраћам се и теби на положају и теби малом слуги режима који за паре ћеш бити у стању да бациш камен неком на главу само да би себично сачувао неку своју повољност. Упецао си се на похлепу која ти је помутила ум и све ћеш учинити само да би остао ту где јеси. Рђа и злоба затровали су ти срце да си заборавио на основе друштвеног система. Уздигао си себе на неки свој трон и убеђен си да имаш право да управљаш људима према својим потребама.
Ти који си на врху власти обузет си злом јер те је оно обузело оног дана када си се заљубио у себе и уживаш да ти се клањају да те се боје. Ти који си испод главног, умислио си исто као овај изнад тебе али у себи имаш страх да си заменљив. А они испод тебе који си испод главног, гори су од тебе јер се далеко више боре да опстану ту где јесу али са још већим страхом сменљивости којег ти имаш. Све што ниже иде лествица већа је борба за опстанак али страх је све гори и гори и прождире.
Ко баца каменице на невине људе? Ко је у стању да пуца из звучног уређаја на невине људе, ко држи чекић у руци и њиме би да удара народ? Ко је у стању да од себе прави највећу будалу да би извргнуо истину? Па најнижа лествица је спремна на то јер грца у страху од потрошности.
Изашло је зло потуљено напоље и то је добро, истерано је на видело са све капуљачама, чекићима, песницама, каменицама. Узмувало се то зло јер ево иде правда на крилима љубави, сва радосна, сва у песми, сва у кротости. Истина ослобађа, истина умива, истина је снага. Лаж све више смрди јер је истина оштра као светлица са неба, осветли и најтамније ћошкове.
Ти који си на власти од врха ка дну лествице заборавио си на људскост, на доброту, на дружења и слободу живота. Роб си своје функције, роб си своје странке, роб си већи од свих нас који нисмо уз власт. Уморан си од своје похлепе, од непрекидне борбе да се одржиш у бари пуној крокодила. Све више увиђаш да уопште ниси виђен тип. Сад би некако да будеш невиђен али узалуд је...
Ти можеш да разбијеш нечију главу, можеш да клевећеш, можеш да ухапсиш, да загорчаш животе. Али једно не можеш избећи а то је одговорност за своја чињења дела. Ти си пролазан као сваки човек на планети. Али разлика је велика када се пролазност испуни добротољубљем наспрам злим делима. Да! Ти си зао од врха па до краја лествице власти. И ти у скупом оделу и ти у избледелој јакници са крџом у руци. Саучесници зла и чинитељи зла подједнако чине зло јер га међусобно оснажују и подржавају.
Једног дана у неком трену живот се заврши а ти идеш пред Бога. Шта ћеш му рећи за своја дела? Шта ће те оправдати? Зато, стани мало о ТИ горе и Ти доле а у једном сте гротлу. Пресаберите се шта чините јер кад живот прође више поправке нема чак ни покајање не допире до Бога...
