Данас у Србији је опасно живети ако ниси наклоњен властима. Означен си као непријатељ државе, као издајник и онај који сарађује са терористима. Заправо све си оно што машти може да падне на памет режимским медијима. Ти медији те оптужбе пласирају својим послушницима и они окуражени јуришају на све нас...
Живот у Србији постао је угрожен јер свака битанга наложена председниковим говорима може да ти се посере у живот и да те пријави за рушење Уставног поретка. Да те увуче у систем полиције, да те БИА прати или процесуира. Поражавајуће је то када те оптуже они који су држали камен у руци и вребали да ти разбију главу. Крили су се иза кордона полиције са све чекићима у рукама. Стајали су у том Пионирском парку мрака са све капуљачама и чекали сигнал за напад. Такви људи бране Србију од нас обичних грађана који се боримо за голе животе.
Председник државе својим отровним реторикама дао је за право свакој битанги да се иживљава над свима нама. Нисмо ми на протесту због странке, због похлепе, због неких рушилачких циљева. На протест натерао си нас ти председниче и твоја екипа на власти. Натерале су нас папрене цене по рафовима хране, твоји службеници који не раде свој посао већ су корумпирани. Просветаре се срозао на обичне просјаке, угледне професоре на лоше људе, угледне људе облатио си својим медијима. Све си нас срозао мизерним зарадама а прескупим ценама у продавницама. Пустио си своје пацове у све институције државе и они господаре нама. Сваког дана нас вребају неке протуве не би ли нас оптужили за издају Србије. Твоје псе си председниче пустио да раде шта хоће, да се богате, а нас цедиш да би они имали а они би све да имају па и више од тога!
Твој радикалски ум и пошешељена глава претворили су те у биће гордости и егоизма. Не умеш и ниси у стању да видиш патње свог народа. Непрестано си у првом плану, непрестано хвалиш себе и постављаш се на пиједестал царевине коју чине лаж, обмана и неизмерно богаћење твоје властеле.
Довео си нас да нам сваки дан буде брига хоћемо ли имати за сутра? Да се бринемо хоће ли неки твој мамлаз разбити главу неком детету, или ће нам неко бушити гуме на аутомобилу, евентуално разбити прозор на кући. Коме да се жалимо, од кога да тражимо заштиту? Немамо је од државе јер држава си ти и твоји. Онај који те данас оштети, ако одеш у институцију да тражиш помоћ, увидећеш да је тај тамо и о томе одлучује. Ми једино имамо једни друге на улици. То је једини наш излаз да не пукнемо, да нас неправда не прогута у самоћи очаја. Наша једина институција је улица и протест. То нас чини достојнима живота и живима. Ми немамо ништа у Србији осим нас који смо на улици и заједно боримо се за правду. Све си нам одузео, сад хоћеш и кораке, и гласове и подигнуте руке у ваздуху. Спремио си своје псе да нас растргну, униформисао си уцењене, поробио си угрожене у државне јасле. Али већински део народа је против тебе и без обзира колико си силан пендрецима, чекићима, палицама, губиш битку јер ми више немамо шта да изгубимо, ми више немамо ништа у твојој Србији. Ми не желимо да живимо у радикалској Србији већ оној правој Србији за коју су се борили многи људи вековима.
Све твоје реторике усмерио си својим поданицима који дрхте од страха. Ено га онај пензионер хоће да умре од бриге јер смо ми '' усташе '' кренули на Србију. Толико су твоји поданици заслепљени да не виде своје унуке већ усташе. Изопачио си добар део народа својим сатанским медијима. Демонизовао си све и студентски протести су показали твоје лице у правом лику. Видели смо на шта си спреман и на шта су спремни твоји шакали. Твоје реакције су типична дијагноза огромне сујете због које испаштамо сви. Нанео си много брига свом народу. И џаба твоје познанство са Патријархом Православне Цркве. Бог је главни и сваког владара обори кад је највише силан. Мучиш свој народ, поделио си га и унео мржњу. Твоја радикалска доктрина је зла јер дела сведоче. То зло непрестано пребацујеш нама и чиниш нас зликовцима који руше државу. А заправо ми рушимо твоју империју која богати твоје поданике, а они те чувају због богатства. Чува те и неки мамлаз који је у некој општини нико и ништа, добија мало цркавице и спреман је да нам разбије главу због тога. То је твоја Србија. Ја не желим такву Србију!
Пошто си нам све одузео, наша једина институција је улица и саборност. Имао једни друге. Насмејани смо, волимо се и толерантни смо на наше различитости у ставовима. Не гледамо оне који другачије мисле са мржњом, поштујемо се и желимо такву Србију. Ти не желиш јер за деценију створио си своју а нас поробио. Али ми више не можемо да живимо у твојој Србији јер није то Србија коју су стварали наши преци. Хоћемо Србију слободе да продишемо, да нам осване дан у ком ћемо бити сигурни, безбрижни и ослобођени од страха и уцена.
