Бунт против неправде који су покренули студенти је бунт културе, васпитања и цивилизованог човека у складу са текућим веком. Одговор власти је у стилу кромањонаца: каменице, мотке, ножеви, гнусне лажи и сплеткарења, сила и бес...
Нема више шта да се анализира, ствари су јасне, на власти су људи оболели од похлепе и не желе да се одрекну привилегија. Председник свакодневно преко медија убризгава дозу зла и мржње својим послушницима. Задњи случај је стравичан када је једна жена ножем убола у руку деканку Филозофског факултета. Гледао сам понашање те жене која је видно нервно растројена викала како јој је унуку залудела деканка. Она гледа ТВ, гута ту мржњу и својом лабилношћу узима ту неку имагинарну правду у своје руке. Узима нож, креће на протест, прилази и напада. У њеној глави је кураж, осећај искривљене праведности ободрена реториком Александра Вучића чији наступи изгледај језиво...
Ту су и формације батинаша, осокољени влашћу, униформисани истом одећом, качкетима или капуљачама, ту су и маске на лицима. Бахато марширају, спремни да наносе повреде младим и старим људима јер у њиховим главама је власт и бахатост. У њима нема осећаја свести, не постоји питање да ли то што радимо је исправно? Њима је лепо, друже се набијени адреналином и вероватно опијатима, полетно су спремни да неком поломе кости, да га обогаље и да се хвале уз пиво ко је више окрвавио руке и ноге уз грохотан смех...
Медији балаве од злурадости смишљајући најгнусније клевете и лажи. То је болест гордости која је метастазирала у демонизам. Ти људи тамо су постали бљутава со која дезинтегрише све црте људскости. Произвођачи зла које трује људске умове и наводе да чине зла дела. Нека им је Бог у помоћи јер тешко таквим душама које су се свесно увукле у демонску игру. Нико никад није добро прошао радећи таква дела.
Председник државе јасно је поделио грађане Србије. У стању је да нам чини зло и ту нема више шта да се анализира нити прича. Ми смо у власништву диктатора који може да нам уништи животе како пожели. Може да нас затвори у тамнице, може да нас окриви да смо најгори људи, може да нас остави да поцркамо од глади, може да нас сачека штангла у главу пред вратима куће.
Свега смо свесни где смо и шта само. Уколико сад попустимо, упамтите да ће бити десет пута горе него што је сада а сад је ненормално лоше! Зато нема лењости, нема изговора неко ће други, не морам ја данас. Ако се крене са тим ставом, битка је изгубљена.
По продавницама цене нам се смеју лицемерно као батинаши, као информер, као Брнабићка, као Вулин. Цео систем нас изругује јер су дворске луде запослене да нас подјебавају. Битанге упиру прстом у нас и подносе тужбе како рушимо Уставни поредак. Лоповчине нас оптужују да крадемо. Зликовци нас називају насилницима, издајници да смо страни плаћеници, неписмени нас сврставају у олош, неталентовани нам попишавају таленте. Све је обесмишљено како би нас бацили у депресију.
Студенти су отворили врата енергије, љубави, сложности, домишљатости, креативности и толеранцији. Ако и њим издамо, заиста не заслужујемо више ни трун правде...
