Дефинитивно су нервозни, напети и бесни. Напредњачки штандови преко пута хотела, са све балонима зјапили су без неког видног присуства заинтересованих грађана чаршије. Ту су били они који морају и они који треба да се покажу да би добили радно место.
Пошао сам у чаршију са намером да склоним мени драгог човека и активисту Милену која је сама дошла међу њих. Није ми била намера никог да провоцирам, мени то није у интересу. Мени је једини интерес био да Милена не буде сама међу плаћеним обожаватељима странке СНС. Срећом доле је био школован, уљудан кадар ДС-а који је сада кадар СНС-а. Он једини и може да води разговор са другима који нису за СНС. Срећом моја Миленица је кренула са мном. Видели сте у лајву шта се дешавало. Мени је интересантан мој један бивши пријатељ, који је данима нападао СНС. Сад је на њиховој страни. Шта ће човек, бори се за будућност свог детета. Прогутао је кнедлу, стао за штанд и то је то. Али му је засметао телефон и снимање па се његов деран вичући обратио мени да не смем да снимам, да је забрањено. Дечко узрујан, ипак ту је и бламажа на коју је пристао због обећаног радног места, није упућен у јавни простор. Обраћа се мени као да сам ја сишао из неке чуке, први пут имам камеру у рукама, па да ме уплаши. Ех, дјечаче, знам да ти је тешко, али идући пут пробистри законе и немој се тако излетати нама који смо у том послу 3 деценије...
Мучно је гледати неке људе који су ти били драги и који су спремни да те пљуну јер ниси попустио због лоше ситуације. Драги мој бивши пријатељу, ни ја немам посла, забрањен сам свугде, често се дешавало да остане само брашна да замесим хлеба. Али, некако ми се сан леп, јутро је без терета, нисам дужан никоме. Што зарадим својим рукама кличем Богу захвално на том дару. Не требају мени неке битанге да ме удомљавају, због таквих сам остао без посла. Не желим да примим плату која ће ме срамом обливати сваки дан. Некако је лепша глад обливена поштењем. Али, разумем те, нису сви у стању да издрже...
Да је среће, нико се не би од нас мештана свађао због ликова који и не живе у Косјерићу. Да је среће Жарко председник би водио сам кампању са својим људима, слободно би радио кампању јер је нешто радио добро. Али проблем је што ништа није радио, па му сад требају ови са стране да нас убеде да заволимо нашег Жарета. Ако треба и да нас пријављују полицији, да нас блате, куде, шиканирају, само да би ми заволели Жарета. Али, срећа по Жарета, не бори се његовим именом већ именом бренда СНС-а Александром Вучићем.
Пуно ми је срце што сам стигао на време да покупим мог друга Милену, да одемо на кафу, да се склонимо од беса и нервозе. Њу на сва уста прозивају али и то сам прошао давно па је разумем како се осећа. Свако ко то ради против ње, не схвата својим тупавим мозгом да је то испод сваког нивоа интелигенције и пристојности. Али, лаж је постала у Србији легитимно оруђе против истине.
Лично немам проблем са напредњацима, мене не могу ни купити ни уценити, то су покушали социјалисти деведесетих, чак и да ме ликвидирају али нисам одустао. Добро знају моји пријатељи какав сам пакао прошао деведесетих. Иста је то екипа, само у промењеним фазонима и оделима. Ником не дугујем ништа, нисам склон суициду, нисам овисник опијата па ово пишем чисто онако, да за сваки случај стоји уколико ми се нешто ето деси. А времена су мрачна, а у мрачним временима су безличне сподобе којима је повређивање других рутина.
А то што ће ме блатити, причати прежвакане приче, па то је већ забава, ријалити у ком ја не учествујем. Да им олакшам, ја сам много гори од свих ваших прича. Исповедам то Богу свакодневно, па све ваше погрде о мени, заправо су ми награде. Спашавате ме пред Богом свакако.
А ви грађани Косјерића, немојте дозволити да вас свађају људи који не живе овде. Није вредан ни један лидер нашег мира и безбрижне шетње по чаршији. Лепше је осмехом неком се јавити него непријатна тишина срамоте. Пустите политику, пустите поделе, ми остајемо овде, а политичари и ови гмизавци страначки отићи ће кућама далеко од нас чим се избори заврше.
Свако добро вам желим ма која страна политике били...
