Општина Косјерић је у изборној трци где имамо имагинарну власт од наших мештана којом управљају људи са стране. То је класична прича политиканства која почива на отаџбинској управи СНС-а установљеној у СРС. Један шеф ком полажу рачуне сви. У случају општине Косјерић председник општине нема никакав утицај ни рејтинг у странци, он је више техничко лице странке које извршава задатке. За тај посао има своје предности и њему је то довољно. Из тог врзиног кола он не може изаћи хтео то или не...
Слепа послушност почива на страху, на уступцима, на уценама итд. Пуно случајева постоји да власт има компромитујуће податке о некоме и тај неки мора да игра како странка свира. У суштини све се врти око пара...
Изборна грозница у општини Косјерић већ показује бесмисао демократије, права гласа и наду да ће се они завршити поштено. У игри је новац у рукама што би рекао у песми Милан Младеновић. Косјерић нема индустрију која би га уздигла у срећно место за живот. То што има од фабрика је сведено на оданост корпорацији, на милост и немилост газда, у суштини нешто слично ко у СНС-у. Али се интензивно истражују рудна налазишта. Косјерић већ грицкају каменоломи, а по свему судећи има ту да се грицка на многим местима. Онда ту је и фабрика цемента Титан који деценијама грицка врда како би правио цемент. Али ту се појављује и нови вид зараде а то је спаљивање отпада. Неки су куну у технологије филтрације, а Косјерић је идеалан да се види ради ли то или не? То ће најбоље показати временом квалитет малине која ће доћи у посед страним државама, а оне ригорозно испитују хемијски састав ове воћке. Па ако се деси да нам враћају тоне и тоне малине због присуства неких супстанци, знаћемо да технологија филтрације не штека. И наше здравље показаће ту функционалност.
Зашто сам ово написао? Зато што је очигледно да на овим изборима немамо борбу за демократска права јер та борба се води у већини случајева од стране оних који је не желе. Имате ове на власти а и поједине у опозицији којима је циљ ко ће бити на трону за богаћење од свега овог што наведох у тексту.
Избори у Косјерићу сведени су на асфалт и пљувачину противника. Дакле, ништа ново. Камиони сукћу по сеоским слабашним путевима, сипа се асфалт ко да се спрема олимпијада у Косјерићу. Пусти сељак, не размишљајући одакле паре, сав срећан што има асфалтирано сокаче. Брже ће му доћи санитет без медицинског особља када се неко не дај Боже повреди или разболи. Доћи ће само возач за утовар болесника. Брже и ефикасније доћи ће му поштар са рачунима. Брже и боље ће сићи у чаршију да потроши цркавицу од пара у енормно скупим продавницама. А у продавницама видеће кромпир из других држава, парадајз, пасуљ итд. Скупо ко ђаво а његове муке на њиви држава третира као смеће. Добар нови асфалт да се оде у чаршију и дође у општинску зграду да се виде страначки кадрови који те одјебу као последњу беду. Асфалт после неколико месеци убледи од прашине, па испуца и рупе крену да се појављују као сада страначки активисти пред нашим капијама. Питаћеш да ти се закрпе рупе, али одјебаће те власт рутински. Да ли ћеш тада схватити да си испао будала? Нећеш! Ово ти је ко зна који пут да испаднеш идиот који је гласао због асфалта. Твоја надобудност или што би рекли ерчинлук, свешће те да у својој грешци то стуриш на усташе, шиптаре , опозицију и жути олош, а да, ту су и сорошевци!
Овај се продао, онај се продао, сви се продали. Агонија власти СНС-а многе је довела до пуцања по свим шавовима. Глад и страх од будућих дана, неке су свели да напусте идеале и прихвате посао од СНС-а. Радићеш, примаћеш плату али твој главни задатак је да радиш за СНС. Када се ДС спарио са СРС, родило се СНС дете. Родитељи га хране, васпитавају и оно одраста као љубоморно, нарцисоидно дериште. Сад се питате како ДС? Па погледајте колико кадрова жутог олоша функционише у СНС-у. Али! Генијална идеја је да се све време помиње жути олош као оправдање за све неуспехе. Људи пуцају ментално јер их изнурује агонија беспарице, проблема који се не стишавају, напротив, они расту из дана у дан. А гомила идиота продају гласове за асфалт. Тај асфалт посере ти се право у живот. Тај асфалт продужава агонију, продубљује депресију безизлазности из тешкоћа. Не само асфалт, има ту и пуно других понуда. У тој будалаштини народа, држава нам је уништена. Ми се сврзамо око лажног патриотизма, некаквог изопаченог родољубља и непријатеља који не постоје. Главни непријатељи Србије смо заправо ми сами у њој!
Најгори су ови четници из партизанских филмова, они владају ситуацијом.
Косјерић ће показати за ове изборе све. Ми смо огледни пацови. Ако се ми не пресаберемо онда од нас нема ништа. Ако ми не погледамо истину у очи, знајте да ће ова општина постати чекаоница смрти. Смејаће нам се аветињски покојни Упа. Одјекиваће његов смех по улицама ношен ветром у касне чаршијске сате док ми лежемо у кревет покривајући се несносним бригама и језивом сутрашњицом. Асфалт ће прекрити снегови и шаш, и двије ће покисле птице са твога ока прхнути на југ. Да ти преведем, те птице из песме су твоја деца, унучад коју ћеш чути преко интернета ако га будеш имао, ако будеш могао да платиш Телекому рачуне...
