субота, 17. мај 2025.

Џабана у Маковишту

 


Нервоза се може опипати овом чаршијом. Фаланга из врха долази бахато са својим моћима, окружена безбедњацима, док за њима иду локалне кљусине. Нису ово избори, ово је неки вид отпора где је држава постала непријатељ својим грађанима а у исто време та држава своје грађане проглашава непријатељима. Осећај немоћи намећу бахати послушници...

Јуче је дошао у село Маковиште лик који је подсмевао Косјерић. Окупили смо се са студентима у чаршији да га дочекамо, да се заједно смејемо његовом цинизму. Били смо испред зграде општине , нас педесетак упорних. Неколико смелих радника изашло је да нам се придружи, остали су морали као мишеви да виркају кроз прозоре, док је већина морала по директиви да прави гужву у Маковишту под шатром. Јуче су зарадили своје плате тако што су правили масовност догађаја поводом бедног асфалта којег нису урадили за време мандата, већ сад пред изборе. Неки певач под шатром зурлао је песме, а народ седео је ждерући храну, џабана је тако слатка. Поред цркве, посна храна, а за храном је ждеру они који су клели студенте да пиште од рака. Али они о Богу не знају ништа, то су они који не пале веш машину на црвено слово, а проблеме решавају код гатаре. Шеф напредњака слика се са мештанима, глуми господина православног верника, научио је како да се обраћа народу. Прави фарисеј на раскршћу...

Онда се појавио ђилкош матори који је напао камермана телевизије Н1. Псује му децу, гура, удара са леђа. У глави му кураж председника државе који успешно наложи такве у својим говорима. А воли и да се докаже као верни слуга свом господару. Човек који је био у парку и вребао нашу децу, наше грађане са каменицом или чекићем. Он док је гурао камермана у глави му се одвија Косовски бој, усташе, балије, НАТО, издајници, плаћеници, шолаковци, ђиласовци и све оно што му је мозак упијао пропагандом сатанских медија у Србији. Он је председник мрсне заједнице која је јела јуче посну храну у Маковишту.  Он је видео себе као господара оваца и ћерао је усташу камермана. Бедна сцена, бедника који ће данас у клоњама изасрати јучерашњи обед за џабака. И њихова журка тиме се завршава...

Кроз чаршију јуче, осуђивани ликови спроводе напредњачке активисте који нас убеђују да волимо Жарка Ђокића актуелног председника. А председник мучени по налогу саветника кампање, обраћа нам се као да је он опозиција. Ми ћемо урадити ово, ми ћемо урадити оно. Ало! Дечаче! Ти си већ два мандата на власти!  Шта си радио до сад? Ђе су шатре и храна ван изборне кампање? Ко си ти човече? Јеси нешто али ниси председник општине Косјерић. Фигурираш у кампањи као манекен, покушавају да те представе као да си мислећи а заправо си класичан климоглавац врху странке. Какав си ти то председник који дозвољава да нам овде бивши затвореници пркосе, нападају грађане, пријављују их полицији? Ти ниси председник општине, ти си само послушни војник СНС-а. Никада ниси својим именом победио на изборима, све ти је донео Вучић. Никада ниси изгласан својим именом, успехом и заслугама. Ти си нам једноставно наметнут. А ови око тебе су уз тебе због користи...

Има још дана до дана избора. Зло се већ накупило и чека свој тренутак да се распомами. Језиво је постало. Не можеш улицом да прођеш а да те не меркају неки напредњачки послушници. Унервозили се сакупљачи сигурних гласова. Ови који су преко странке добили посао прождиру нас мржњом јер им јебига отимамо ухлебљење. Сврставају нас у марву, и најсрећнији би били да нас нема. 

У продавници најјефтинија храна је прескупа. Косјерић нема ништа, умире лагано док се напредњачка сила бахати парама али не из њихових џепова. Меркају се каменоломи, меркају се брда, задовољно се трљају руке за будући профит. А наш председник не види од кампање колико људи је на граници да пукне од немоћи, од сиромаштва. 

Сведени смо на милост и немилост власти. Гаде нам се са разлогом ови слугерани. Не можеш више ни да будеш пристојан на оволики излив безобразлука. Не можеш више да филтрираш зло које насрће на тебе. Расте бес и кипти. Несношљиво је постало у Косјерићу. 

 А јучерашња џабана која се ждерала у Маковишту, данас је постала говно које ће однети вода из водокотлића. Некако идентично као после избора...

Докле више председниче?

  Знам га толико дуго да ми је временом постао брат. Знам да нема у себи злобу већ безазленост. Знам и да сам синоћ слушајући га, у себи осе...