Низ улицу крећем а у ушима ми пева Џони Штулић: Слобода није подметање закржљале форме, слобода није подметање идеолошки било какве форме...
Боже, како је лепо бити слободан без пресије партијског комесара који постројава страначке послушнике. Немаш шефа који ти децидно говори: '' Скуп је обавезан '', нема оно мораш! Слободан сам у кораку, свести и жељи да победи опште добро. Сусрећем слободне људе који иду ка тржњаку наше Косјере. Долази нам познат глумац да нам помогне, сад већ можемо да кажемо наш Ненад Маричић. Затичем те осмехе младих људи који својом појавом подстичу пролеће у мом срцу. Загрлио бих ту дечурлију што ми буде наду да ће се живот у Србији променити.
Не треба ми кеса ситног шећера, пар конзерви сардина од странке, желим да радим, стварам и зарадим. Не треба ми асфалтирање партијско, хоћу да имам изабране људе у општини који ће све време да раде на поправци путева, комуникација. Не треба ми шатра и музика да у горњем крају седе политичари за сликање као да су из својих џепова дали паре. Нећу власт у општини, хоћу службенике на одговорним местима који раде за плату. Желим једнака права за све а не партијско додворавање. А све то можемо да променимо и да коначно живимо као људи.
Студенти и уједињена опозиција смело су изашли да се боре за тај цивилизацијски поредак живљења којег су нам отели диктатори. Није им лако, али док се држимо заједно биће лакше поднети клевете, режања кримогених ликова који послушно насрћу на све нас. Док се власт отворено служи лицемерним даривањем сиротиње, која руку на срце једним пакетом помоћи нема ухлебљења, ми се боримо да сви имају једнаке шансе да испливају из немоћи и очаја. И док политичари на власти бахато троше новац асфалтирањем путева по селима, ова деца упорно дозивају свест о општем добру којег су нам отели себични и алави политичари.
То пролеће у осмесима ове наше младе лепоте је гориво за нас маторце да потуримо леђа кад на њих крену ове битанге у капуљачама који изгледају као чопор пацова. А Косјерић је окупиран ликовима са стране, возају се скупим аутомобилима, заводе наивне, обећавају краткорочна решења типа: једи данас, а сутра ако гласаш можда ћеш добити још. Сурови и безочни, спремни да нас бију, хапсе, да нам намештају афере, да нас облате. Али то је тако све неважно јер таква дела чине лоши људи и веома су небитни.
На дан избора у Косјерићу, слободни људи ове општине гласаће број 3. До дана избора ни сам не знам каквог ће зла нанети свима нама. Шта ће све учинити само да не пукну у Косјерићу. Актуелни председник општине Жарко Ђокић наступа по медијима као да је опозиција, као да не влада већ два мандата. Допустио је да разни гмизавци сикћу на грађане општине чији је он председник. Он сам нема са чим да наступа. Никада није победио његовим именом и његовим делима. Обе победе донео му је Вучић. А сада му кампању воде људи са стране јер он нема његов тим. Упрегао је неке мученике да ботују, да вриште на нас кад се појавимо. Обећавају се радна места. Све им је у грчу, све им је под корбачем. Зато драги народе, докле ћемо више да трпимо овакав начин живота? Зар смо изгубили свест о нормалној владавини једнаких права?
Хајде да изгласамо уљудност, да нам ова општина поприми радост живота. Да улицама чаршије промичу осмеси, шетње срећних људи без страначких подела. Да се радујемо сусретима на неким културним догађајима, да се деца играју без подела на ове или оне. Да нам дани протекну у планирању где ћемо за викенд а не како ћемо да намакнемо пара за рачуне...
А вама студентима још једном велико ХВАЛА. Ваш чика Иван...
