Јутро је освануло над чаршијом Косјерића. Седео сам дуго без речи, без снаге да почнем писање овог текста. Синоћни догађаји измрцварили су ово срце у ком се трудим да зацарим Христа. Не могу да се отргнем од сцена, од гомиле претњи, увреда и мржње од људи које не познајем. Стао сам да помогнем у раздвајању и спречавању сукоба. Окренут леђима онима који желе да нас бију а лицем према својим суграђанима који су видно били погођени провокацијама. Горчина у људима покренула је бес, чак и они који су вазда мирни синоћ су кренули ка онима који не живе овде а изазивају мештане Косјерића.
Алекса је ударен песницом. Та песница је песница овог режима. Кукавица се крије иза власти, пуштен је као кер да режи, уједа за друге. Гомила се горчина у људима који виде шта се дешава. Окупили смо се у центру чаршије да дамо подршку Алекси да осети нашу љубав, да не осети безнађе самоће, да га рањивост не савлада. Дечак је одржао потресан говор о љубави без икакве мржње, напротив био је беседник свих моралних вредности. И најтврђа срца синоћ су пустила сузу из очију видевши његову мајку како га грли и плаче. Кренули смо ка полицији, лагана шетња. А гле чуда, баш у том моменту сакупља се напредњачка екипа и улази у Дом културе. Неки су ушли нормално, а онда су ови острашћенији кренули са провокацијама. Извиждани су али како је који долазио према вратима бивао је све безобразнији. Полетела су јаја ка њима. Ни сам не знам како су се створила, али обзиром да су продавнице близу, ништа није чудно.
Изненађени, уздрманог ега и сујете, сишли су са спрата наши '' гости '' из напредњачког табора. Почела су изазивања, претње, увреде. Са спрата жене су снимале цео догађај, наравно, само једну страну, требаће за Информер и Пинк да се овај народ представи као руља насилника. Да се потпири још мржње међу нама. Долази полиција, неколико њих да спрече сукоб. Косјерци су кренули ка вратима зграде. То је онај бес када те неко зло избије из такта и непрестано изазива својим безобразлуком. Пришао сам до полиције да помогнем у раздвајању. Неки лик ми је псовао нешто, нисам га слушао, мени псовке ништа не значе, псуј брате, испразни се ако ће ти бити лакше ја сам онда задовољан да сам ти некако помогао. Млада полицајка гура три пута веће људе, било ми је у једном тренутку жао гледајући неман против које се бори младо девојче.
Иза мене је несношљива мржња људи коју могу само да дефинишем демонском. Нема логичног објашњења да неко толико мрзи људе које заправо не познаје и не живи са њима. Када мало боље сагледам те људе, видим затворенике странке у страначком затвору уцена. Неки имају досијеа, раде за странку и тако избегавају затвор. И ко зна ко је све синоћ насртао на мештане Косјерића. Ко зна какве дијагнозе, досијеи и Бога питај шта још је било спремно да се бије...
А онда се појављује друг тата председника општине. Долазе помоћне снаге локалних досијеа, испегланих дугова, датих послова итд. Донели су јаја својим '' гостима ''. Гости су дебело машили домаће, домаћи су били невероватно прецизнији и то ме је у једном тренутку насмејало. Јаја су летела а јајаре су очекивале крвопролиће како би се појавили пред камерама са забринутим маскама и оптужили невин народ да је крив. Појављује се и ојајен актуелни председник општине Косјерић.
Сваки пут када су се домаћи повлачили и хтели да прекину сукоб, СНС гости су изазивали вичући им усташе, усташе! Ту је било људи који су прошли голготе рата бранећи ову земљу да би им нека кримогена банда викала усташе. А онда су викали Србија! Па су викали комично Ацо Србине! Тада су сви схватили какви су то људи и окренули им леђа.
Да није полиције, питам се колико би сви наши гости били тако куражни да изазивају нереде? Овако, заштићени су државом и постали су заиста демонизована бића којима се зацарило зло у срцима. Имао сам прилику да ухватим те погледе зла и мржње. Прождирале су ме те њихове очи, не, то није била та особа, то је био њен господар срца који је мрзео мог господара срца распетога и васкрслог. Нисам дошао да се бијем, дошао сам као човек који жели да ово зло престане. Не занимају ме њихова блаћења, осуђивања, лагања, претње. Немам мржње према њима јер ако имам и мало мржње лажа сам која узалуд дозива име Господње.
Језиво је гледати ове локалне мученике који су се повиновали гостима. И они су нас бесно гледали јер смо претња њиховим диловима, претња смо да ће изгубити неправедно стечена радна места, пеглања дугова из кладионица и ко зна шта још. Једна госпоја до јуче је била љубазна, фина, а синоћ као кабадахија, пркосна, пуна мржње. Ко си ти жено? Знаш ли уопште ко си?
Данас долази председник Србије у село Сеча Река. Косјерић је облепљен лажном добродошлицом. Дошли су у Косјерић гости да пожеле добродошлицу у наш Косјерић. Дошли гости да угосте госте и да нам прогласе победу локалних избора. Дошли гости да нам спроведу њихову вољу. Чудни неки гости...
