Шта ће ти све ово у животу? Притаји се, иди негде, пиши нешто ван догађаја у свом месту. Многа уста су покушала да ме обесхрабре читав живот. Уз ове младе људе који данима себе распињу на крст правде оживео сам све таленте које ми је Бог даривао. Гитара се нашла поново у мојим рукама и ако сам био убеђен да је музика у мени умрла. Они су је васкрсли. Када сам почео да све мање фотографишем они су ме надахнули да то поново радим са жаром...
Одавно сам схватио суштину живота. Ја сам само путник кроз временско парче које ми је Бог дао да проведем на земљи. Не везујем се за ствари, немам амбиција да се богатим, да робујем новцу, да ме новац претвори у власништво. Све што имам је ово срце које упорно чистим од свега лошег како би у њему зацарио Спаситеља. Трудим се да у сваком човеку прво тражим оно добро. Пуно пута сам грешио, правио погрешне изборе али све је то било тако док сам себе стављао у прави план. Оног дана када сам препустио вођство Христу, моје срце постало је дом мира и љубави. Све што радим није да бих себи градио каријеру, то су само пролазне ствари. Далеко ми је важније да градим мир тамо где је мржња, да се супротставим неправди. Да пружим љубави и разумевања, да неком подарим осмех топлине. Желим да ово парче времена на земљи испуним таквим врлинама без испразних циљева да будем неко и нешто...
Људи не умеју да стану, да успоре корак и обрате пажњу како их живот изнурује и одваја од смирења. И сам сам био такав. Писао сам већ о томе како ме је политика претворила у лошег човека, а навукла да уђем у њу како бих чинио добро. Али политика је компромис злу за већину себичних ствари које представљамо у јавности као добро по све. Већина политике је лаж што можемо данас да видимо колико се та лаж одомаћила.
Нисам пристао да ради сигурне плате постанем слуга људима који чине недела. Више волим сиромаштво јер ме ослобађа од ропства. Дуго времена ми је требало да постанем захвалан Богу на свему и кад имам и кад немам. Јер када се у срцу зацари смирење у немању и имању тада си спреман да ходиш за Христом. Данас је много верника али веома мало је оних који ће да слушају Бога. Не умемо да једни другима служимо, само се такмичимо ко ће да буде вођа. Та гордост је и сатану свргла са неба.
Ко иде за истином обично бива сам на том путу. Навикао сам на самоћу, навикао сам да будем равнодушан и када ме хвале и када ме руже. Добро сам запамтио савет једне мати игуманије: '' Сине, кад те хвале не примај то, кад те руже не слушај то. Само следи Христа и кроз Њега ревнуј живот''. Тај савет је злата вредан. Од тада мој живот је кренуо у другом правцу.
Многи верници мисле да је вера одређен ритуал и читање молитви. Молитва јесте неопходна али дела су најважнија у спасењу. Колико си данас пружио другима да ли утеху, да ли помогао да унесете намештај или да посвађане помирите. То је жива и истинска вера, то је изливање литургије на друге. Ако мислиш да ћеш се спасити што идеш у цркву сваки час, ако постиш а ништа не чиниш љубављу и добротом, твоја је вера мртва.
Ако сам верник који ћути над неправдом, ја сам једна бедна лаж. Ако због моје егзистенције игноришем несрећу других ја сам лицемер. Ствар је проста, не можеш бити на страни неправде а исповедаш Христа. Не можеш да сређујеш ствари на муфте да би ти добио нешто или пружио свом детету, а друга деца да немају. То су одлике мртве вере!
Какав си ти верник који си на страни насилника, лопова, лажова и убица? Ти ниси верник ти си једна бедна лаж!
Данас сам осетио последице свих ових дана борбе. Умор ме стигао, сломљен сам. Долази вече, смирује се дан. Мало сам се освежио. Позитивни умор и гомиле утисака вијоре над мојом главом. Ово сам написао да сажмем догађаје који се уобличе у неку причу. А ова прича је таква каква јесте и некоме ће бити лепа, а некоме... А зар је битно?
