Завршили су се избори у Косјерићу. Они мучни, отети од народа од стране проклетника. Проклетници су дошли са дивизијом наоружаних полицајаца, са мањом дивизијом криминалаца да би поставили локалне дрипце да владају.
Сада је дошло време да се као све стиша, да време заборавом прекрију крваве намере, да се помиримо са судбином клетом, а локални дрипци наставе своје угодне животе. Хајде прво да ућуткамо цркву, да је начнемо, да више не видимо на скуповима мантије. Задатак успешно обављен. Власт задовољна, неће јебати никог у мантији како је то у жару беса председник обећавао. А и стигло му је извињавање понизно телефонско. Можда у стилу: Не знам шта ми је било, али више нећу, само да ми се не пољуља моје царство...
Опозиција жудно чека скупштинске седнице, да води борбу у четири зида. Ту борбу ће нам препричавати. Опозиција нема времена да организује блокаде у сред општих блокада по држави. Можда није надлежна да организује народ који је гласао за 13 одборника. Важно је сликање, важна је маса да се шерује да се види јуначки поклич! Идемо да се утопимо у Ужичку масу а да се угасимо као Пожешка у самом Косјерићу. Волимо да вичемо да је све из Косјерића почело, али да би то тако остало онда мора борба и да траје непрестано! Народ у Косјерићу био је јединствен јер је знао шта хоће а то је да скине ове проклетнике са власти. Народ и даље чека наше људе које је гласао да буду у првим редовима ове борбе. Противник је потучен али није поражен, ено га вида ране, опоравља се, шетка и кези у лице. Имају они браћу батинаше, ортаке који ће да дођу да нам јебу све по списку. Ма и да се људи моји измиримо са њима, да се изгрлимо. Шта нам је све ово требало? Можемо и преподобно у стилу мантије, да мало бучемо једно пола године против власти, а после ајде да зовемо и да се мЛого извињавамо и нећемо више и биТћемо добри. Ућуткаћемо остале па ће све изгледати љепо...
Ово што пишем није само мој утисак горчине, преносим је од многих са којима стојимо сваке вечери и упорно чувамо ватру бунта. Да би једно Ужице победило оно мора имати са свих страна подршку а ли не да сви потрчимо тамо. Ова сила се побеђује широким фронтом. Ужичана има довољно да изађу на улице. Ужичани су сада као ми у Косјерићу. Да су се десиле блокаде у Пожеги, Ужицу, Чачку, Ваљеву и другим градовима, мислите ли да би дошла онолика сила у Косјерић да отме изборе? Умеће ратовања није у великој маси коју ћеш прибити пендрецима. Тактика против велике силе је да их разудиш и изнуриш. Али како да се одоли добром селфију и покличу? Јебено...
А власт се кикоће у Косјерићу. Полако излазе из својих рупа разни гмизавци ћациленда. Уколико се блокаде угасе, биће још безобразнији и дрчнији. Зато блокаде не смеју да престану! И то морају да добро утуве у своје главе ови које смо устоличили као одборнике! Борба јесте ових дана била жестока али рат није завршен. Проклетницима је и циљ да нас обесмисле. И ја сам уморан од свега али срце не може да одустане јер ни ова деца не одустају. Омладина нам крвари по улицама од пендрека, од чупања за косу, од премлаћивања. Нека у сваком граду и селу гори бунт да осете притисак народа. Свако место да има језгро бунта.
Свестан сам да ће ово писање изазвати класична гунђања и једних и других. Није ми први пут и да ме сва државна машинерија решета, а није ни први пут да ме и наши решетају. То ме више не дотиче, ова борба је важнија од мене и свих нас појединаца. Ово није борба појединаца већ борба УЈЕДИЊЕНИХ. Док смо уједињени сва ова изнурујућа мучења имају смисао. Зато појединци да се држе чопора јер само такви имамо снагу...
