У јеку борбе против режима сви смо пошли за студентима. Ону су то везивно ткиво које је повукло родитеље, баке и деке, рођаке. Студенти су својим херојским борбама и маршевима пробудили успавани народ који је угледао у њима светло. Политичари су у међувремену покушавали да их обесмисле показавши извесну љубомору али и забринутост. Наједном више није битна застава странке већ само она једна једина на којој вијори слобода.
Борба још траје и оставља видне последице по све нас. Умор, тензије, непрестани притисци власти доводе нас некад до нервоза. Окупирани смо и даље криминалном влашћу и немамо тај луксуз да се делимо на ове или оне. Појединац нема места у овој причи јер ова борба је виша и већа од сваког појединца. Већа је ова борба од сваке политичке странке!
Хајде да будемо реални. У овој борби појављују се извесне групације десничарских и левичарских струја које покушавају да постану значајнији победници на крају рата. Искрен да будем кења ми се од десничара и левичара. И једни и други су у неку руку послушници идеала. И једни и други изнедрили су разне папке који су ову земљу водили у суноврат. Исто ми се кења од ових турбо православних џихадиста који исповедају сушту супротност од истинског православља. Дакле, имамо свега и свачега у блокадама. Али једно никако да научимо а то је саборност наших различитости које могу да живе сасвим нормално уколико успоставимо здрав систем државе. Колико сам схватио студенте, они теже ка томе да се болесни систем замени са здравим.
Чињеница је да власт када види да јој нема ефекта ни пендречење ни хапшење, ни медијска хајка, да ће применити добру стару удбашку тактику '' завади па владај ''. Одмах се појаве они позадинци који курвински пуцају у леђа саборцима. Чим власт дође до краја владавине, она активира своје људе који су у опозицији. Тада крећу прво мала кошкања, статуси на друштвеним мрежама, те нека неслагања. Прво дакле нападају у стилу као да иду по јајима а онда крећу да газе јаја...
Нису ли Милица Заветница и Бошкић Дверјанин послужили да разјебу помахниталу опозициону десницу? Није ли Зоки Ђинђић жртвовао деведесетих све нас тако што је сјебао СПО који је могао онда да победи Милошевића са ДС-ом. Али, хајде нека Слоба јебе народ још док СПО не ослаби а ми не ојачамо. То су чињенице које су многи људи заборавили али ето ја баксуз нисам. Такве тактике су изнедриле оне који су екстремно мрзели жуте и оне који су остављали СПО и правили своје странке. Из разочарења у разочарење настао је један политички хаос. Политичари су вазда имали корист али народ се из године у годину делио и делио да је изгубио сопствени идентитет. Тада успешно ускаче Вучић и добро користи стање нације. Сећате ли се Тадића и ДС-а? Они су почели да показују симптоме напредњака. Када је СНС победио ДС, жути су већ имали спаковане кофере за миграцију у напредњачке редове.
Ево ја сам био јебени политичар и некад се питам колико су наше странке прелетале из коалиције у коалицију? Верујте ми да немам појма. Хвала Богу па сам пре 15 или 20 година изашао из тог пакла политике. Али сећам се како су странке преко ноћи мењале одлуке и улазиле у коалицију са онима против којих смо се борили на крв и нож. На крају сви смо ми испадали магарци. Зато је народ из године у годину повлачио се у себе и ником није веровао. Зато смо дошли до стања какво јесте а оно је ужасно! Летаргија и депресија ухватила нас је све. СНС је то искористио и окупирао целу државу. А онда су се појавили студенти. То је онај осећај када чекаш на пустом острву да ли ће наићи брод спаса. И заиста, студенти су направили чудо које нам се и даље дешава...
Али...
Сујета и рачуница политичких странки у опозицији доводи до негодовања. Па нас нико је ферма ни за ич! Па не може то тако! Хајде да мало кренемо и покажемо себе као озбиљне и зреле ликове а ове клинце спустимо на земљу јер како то да балавурдија води главну реч? Добро, сад карикирам мало сатирично али суштина је битна. Сећате ли се оног циркуса у Скупштини када је опозиција скренула пажњу на себе палећи бакље итд? Срећом нико није насео на ту јадну глупост. Па су се мало притајили. Видели су да није паметно спутавати младост и народ који је пошао за њима. Али сад је прилика! То можете видети по разним статусима, позивима на округле столове итд. Не би разговори били спорни да нема подлости пре њих. И опозиција (част изузецима) и даље не капира да је народ баш и не воли. Опозиција је сама крива за такво стање...
Ево у Косјерићу ја се надам да наши одборници неће подлећи старој бољци ЈА сам ЈА Јеремија и презивам се Крстић. Ја сам значајан и некако ми се народ смањио, о како сам порастао!
И за крај. Хајде да поставимо људе на одговорна места који ће да буду службена лица а не власници државних установа. Има ли опозиција такве? Имамо ли ми људе који ће да буду јебени радници на одговорним местима који неће преко ноћи постати напредњачке дркаџије и газде? Са таквим ставом једне и друге стране округли сто ће имати смисао разговора.
