Гордост је корен сваког зла. Јеврејски народ у својој гордости распео је Сина Божјег. Умишљени да су изнад свих, ушушкани у своје фарисејске одоре, моћ и привилегије, нису могли поднети присуство Истине зване Исус Христос. Таквим болестима подлежу сви људи уколико се приклоне угађању својим поривима. Не чини ли вам се да смо се и ми Срби одавно препустили том синдрому посебне нације која је Богом дана? Слагали смо сами себе и чешемо једни другима уши говорећи како смо небески народ. У тој прелести постали смо рђави, зли и подељени. Од светог Саве смо почели да стварамо религију и мит. Светосавље смо почели да злоупотребљавамо као параван за стицање моћи појединих властелина огрезлих у криминал. Неуки народ више не може да схвати суштину живота светог Саве који се одрекао свега и кренуо за Христом.
Пођимо од свакодневних проблема са којима се сусрећу истински верници. Гомиле људи ће те одвраћати да идеш у цркву јер ти децидно говоре: '' Не иди, застранићеш''. Ако идеш у кафану е то је њима угодно, али ако кренеш у спасење то није нормално. На црвено слово Србин не ради али цео дан сикће, оговара и подјебава све око себе. Њему је црвено слово знак опасности да се не избаксузира бизнис, посао на њиви и сл.
Паганштинска затуцаност бабских духовних савета немој ово, немој оно, не ваља се, води равно у пакао. Ми нисмо сасекли у корену нашу прошлост и подаништво паганским боговима попут перуна и других митских бића. Своју паганштину само само пресвукли у крсне славе па и светитеље тако третирамо као богове што је катастрофално! Бебама обавезно да се тури црвени конац ради урока. Пости петке пред свашта нешто и не слушај попа шта он знаде?
У случају политичких скупова е тада долази до експанзије верника који су велики Срби са раширена три прста (пилећа ногица) и са она три скупљена (посоли ми). Обавезно да се тури Косово, Светосавље и да се пушћа Баја мали книнџа који у духу вере позива да кољемо нешто. Јер ниси прави православац ако не мрзиш ђутуре све људе који нису са тобом и уз тебе. На дрекавско исповедање вере нико се не сети Христа, сви се баве собом и величањем себе. Па онда видиш пандура како је на рамену прилепио Христа и сав тако побожан пендреком млати народ пред собом. Још само да виче Христос воскресе!!! Бог те благословио и БУМ пендреком по глави. А ту су и дрекавци навијачи који у духу Светосавља разбијају главе мајкама, очевима, дедама и деци. Њихов духовни вођа Александар од Шешељевца постао им је свети човек који их ослобађа греха помиловањима. Окуражени дођу и вичу ратним ветеранима да су усташе и издајници. А у духу смирења, наш Патријарх бере на брду са Додиком боровнице. Смирење типа Фердинанд под дрветом мирише цвеће...
А свега овог не би било да бабе нису постале духовници који знају шта се ваља а шта не! Не шалим се, бабе су корен наше глупости и противљења Богу. Бабе воле Ацу и присвајају га као своје унуче, ко дека кад крне ракију из унучета (ко не зна то је мала посуда за ракију). Па кад чујем оне патетичне приче како је бака показала како се молити Богу. Па мени се тад дигне коса на глави! Одмах ми слике пред очима како баба сече крила слепог миша и води унуче око куће и одбраја бајалицу против враџбина. Колико ли је тако настало ових хулигана који студенте гледају као слепе мишеве??? Пандур са бројаницама онесвести студента и вуче га око МУП-а због урока. Ја немам другог објашњења!
Шалу на страну сад. Лично знам колико људима боде очи што увече виде на мом зиду како сија кандило пред иконом. Тако мали пламичак а тако моћно боде очи истином јер сија у славу Божју. Моји одласци у цркву су категорисани као:
- Иде у швалерацију
- Мора да је много грешан
- Чудак - лудак
-Докона будала
Има ту сијасет још прича али то вам је то. Дакле, имамо једну ужасавајућу чињеницу да '' небески народ '' свим силама оспорава одласке у цркву. Мада и у самој цркви имаш оне који годинама иду а Христа не спознаше јер су значајни као верници са дугим стажом. Мање се прича о лоповима, криминалцима, насилницима у породици, развратницима него о нама који одемо на 20 минута вечерње службе у цркву. То им боде очи јер злоба која се зацари у срцу сикће на оне који своје срце предају Спаситељу Христу.
Има и оних који заступају теорију и спроводе је у пракси да се не ваља често причешћивати. Да вам то преведем. Дакле не ваља бити у друштву Исуса Христа Сина Божјег. Не ваља ићу често у цркву. И када чујеш ту већину која тако говори не можеш да се отмеш утиску да сво ово зло које нам се дешава није без разлога. Јеврејска болест у Срба дрма нас на многаја љета. И ако неко у породици дрзне се да крене у цркву то вам је горе него да чују да им се дете дрогира. Куку наопако шта ће рећи народ да виде или чују како идеш у цркву сваке неђеље! Мене су сврставали у секташа што идем редовно у Православну цркву. И то они који су велики Срби православци. Све ово звучи нестварно, комично и надреално али је жива истина.
Ми смо народ који је огрезао у осуђивању. Тако нам је лако осудити неког. Па ћемо говорити о два човека у кући да су педери а они читају акатист по благослову духовника за време поста. Док се они моле онај преко пута пројектује своје мисли и сматра да се трпају у буљу. Ако си са женском особом пријатељ то не може да буде тако никако! Ма јебу се гарант! Ако станеш са неким то је нека муљажа. Схватате ли да вам описујем наше свакодневнице које су огрезле у греховни живот.
Алу смо пуни цитата Оца Тадеја по фејсбуку. Транспарентно смо побожни али у стварности Бога не познајемо.
Зато сада имамо Србију која је постала ћациленд или стециште бљутаве соли...
