Јуче у Ражани дошао је наш Митрополит Јустин, продорног погледа у ком пламти молитва и све наше бриге за које он узноси Богу молитве да нам се смилује. У сваком његовом кораку видео сам монаха који ходи за Христом. Носи наш Владика терете које му свет непрестано товари на плећа, а он у смирењу корача кроз народ и благосиља...
Верни народ дочекао је свог Владику пред домом Господњим у Ражани посвећеном Успењу Пресвете Богородице. Владика је у мом срцу изазвао пуно љубави и дивних сусрета са драгим пријатељима као што су Отац Иван Терзић, Отац Јован Стевановић са којима сам изградио у једном духу истине љубав и пријатељство. А посебну радост у мом срцу даривао је посебан догађај који је дар од Бога верном народу. Тај дар је рукоположење у Свештеника Ненада Петровића. Господ је спремио доброг човека у трпељивост, смирење и љубав за верни народ који ће добити за свог пароха ову дивну душу коју сам упознао за време ђаконства у Косјерићу. Сад већ Отац Ненад био је човек који нас је све сабирао у цркви '' Рођења Пресвете Богородице'' у Косјерићу. Његова непосредност, благ приступ привукао је пуно младих људи у храм чаршијске цркве у Косјерићу. Никог није оптерећивао својим проблемима, вазда благ и шаљив, увек спреман да помогне. Заиста је достојан овог светог позива да буде Христов свештеник и благо оним верним којима он дође као парох. Слава Богу на мудрости нашег Митрополита Јустина који је јуче рукоположио нашег Ненада у Свештеника. Литургија је јуче била небеска, сва озарена благодаћу Божјом и молитвама наше Пресвете Мајке Богородице. Све је протицало у смирењу и љубави јер смо се сабрали у љубави Христовој.
Радује ме и велики број верних који је јуче приступио светом причешћу и сједињењу са Христом. Мени, лично, посебно мило, што ме је причестио мој Владика Јустин. И опростиће ми што га више ословљавам са Владиком јер некако ми је то сродно са нашим Владиком Николајем. И наш Владика Јустин грми у својим беседама храбро исповедајући нашег Спаситеља Исуса Христа.
Пуноћа јучерашњег дана држи ме и јутрос док пишем ове редове надахнут лепим и добрим окружењем. А јуче нас је Богородица даривала кротким срцем, смиреним откуцајима који су складно корачали Христом. Љубав надвисује све, љубав Божја је сила којој ништа није немогуће. Не смемо никад то заборавити да Господ види наша срца, и да увек тежимо ка оном једином циљу који нас спашава и уводи у вечни живот а то је Његова заповест: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим ( Матеј 22:37). Јер кроз ову заповест имаћемо пуноћу истинске вере у Богу а и љубави према ближњем. Без овог циља промашићемо стазу спасења.
