Косјерић је имао нову шетњу посрнуле Србије у режији власти. Народ се окупио да види првенствено своје суграђане који су били на страни батинаша који су нас вребали. Народ је овог пута био далеко масовнији када се сам организује без наше цица - мице опозиције. Док су напредњаци чекали да им истоваре из аутобуса увозне в.д. Косјерце, улицом је дивљао мотором млад човек наложен мафијом, наложен причама и куражењем власти. На жалост дечко не капира да је само потрошан за њих. Турирање мотором дечак не схвата да нема ништа друго у себи осим што вози гвожћурију да би био виђен. Штета за младу душу да се тако ода лако потрошном свету...
Појавили су се и жандари, нешто наших, нешто са стране. Фантомке и кациге, кување главе на оној оморини није лак посао. Главном улицом лелујале су пламичцима две свеће и дим тамјана. Нису се усудили да крену главном улицом, скренули су их ка узбрдици од прехране лево да би се од сата вратили до полицијске станице. Изгледало је као шетња у затворском кругу. Робови су одрадили посао за мало пара. То су ти животи испуњени ничим. Неколико криминалаца их водило и насртало на наше суграђане. Гађали су нас бесно стакленим флашама од пива. Њихов бес је њихова немоћ јер су свесни да морају да се глупирају за власт. Уцењени досијеима, радним местима морали су беснити. Њихова имагинарна слобода је лаж, никада неће бити ослобођени јер ће увек бити под шапом власти. А када се власт промени мораће да одговарају за пуно тога. Криминалац остаје криминалац и вечито ће бити гоњен...
Наш председник општине Косјерић више нема никакве додире са том функцијом јер је партијски слугеран којем сујета дивља у срцу. Створио је екипу пропасти, све му се измиче контроли. Не може да изађе из овог зачараног круга и свестан је да је крај близу. Узалуд пендреци, узалуд батинаши, узалуд претње. Инат и бес је кренуо као лавина у народу и то се више зауставити не може.
Опозиција је седела кући, можда су водили љубав, можда су уз мирисне штапиће медитирали или читали по коју књигу. Били су безбедни, нису били одговорни ни за шта. Срочили су плишано саопштење за јавност и оградили се о свој народ који је гинуо на изборима за њих. Неки су на састанку гласно викали '' који народ ''. Шеф од покојног ДСС-а тражио је цензуре нас који пишемо. Шеф је погрешио табор, такви се траже на супротној страни. Политички дилетант са колегама изуо се пре времена. Сметају им и моје објаве, али мене то не изненађује, ја нисам глас њих, ја сам само онај који пише оно што види. Не припадам страначком животу више од деценију и по а можда и две. Можете и да говорите старе форе био сам ту, био сам тамо, ја сам своје грехе јавно исповедао, а ви како сте? Што се тиче опозиције, част изузецима који су тај дан били са народом. Њима капа доле!
Рекао сам пре избора да ћемо имати два фронта у борби за правду. Имамо главни овај против власти а и онај иза леђа где ће опозиција тражити своју позицију газећи истинске борце. Није то ништа ново, то смо виђали пуно пута. Шеф опозиције то зна када је стајао у тржном центру и слушао Милијана Стојанића: '' Ми ћемо да градимооо! Сто радних места за један дан!'' Зато му топло препоручујем да умукне и не вади другима трн у оку кад у свом има брвно.
Ако хоћемо поштене људе на власти онда морамо бити искрени у овој борби. Пуно нас скупо плаћа ову цену борбе. Неки једва преживљавају али трпе и не продају се. Неки некад имају само кору сувог хлеба, али на улици су насмејани јер им је то велико богатство којим их нико не може уцењивати. А ви који сте ушушкани и плашите се за своје дупе бар ућутите и нико вам замерити ништа неће!
Грађани Косјерића су показали снагу, разум и слогу. Није им требала никаква странка да покажу јавно своје мишљење о оним несрећницима из ћациленда. Зато позивам опозицију да се мало пресабере, јер нису звезде нити неки виши људи од нас. Ми смо вас подржали и од нас зависите. Ми смо служили вама својим главама које смо ризиковали, и ви морате нама да служите. Само тако међусобно служење једни другима има ова борба смисао. Само такво друштво може да постане лепо за живот. Ви који се борите за прво место знајте да је то пут гордости који је произвео Александра Вучића или овој најмањег Жарка Ђокића. Ако ћете да будете исти властодршци, па не требате нам ни за красни!
Не чине човека титуле ни положаји већ дела! Будите људи од угледа, харизме и срдачности а не дркаџије које се надимају собом. Таквих имамо тренутно за извоз и зову се ћацијевци...
