Да би те чули не смеш их гледати са висине, а када им се спустиш до њихових срца ти си већ у Царству Небеском. Деца су безазлена и савршени учитељи живота. Нико од нас не види ту њихову светост и анђеоски корак љубави. Они не маре за нашим скупим стварима, за нашим правилима која смо расписали навикама. Они траже пажњу и љубав а то је све што нам је потребно да би овај свет био бољи, а то је драги моји и пут спасења!
Деца су чиста а ми их упорно кваримо нашим гордим савршеностима и осионим понашањем да ми све боље знамо и да им намећемо наше рефлексије и незадовољства. Нестрпљиви често знамо да их игноришемо. Тутнемо им телефоне а они пажњу усмере на те лажне призоре. Кривимо технологију а нећемо да признамо да су нам пречи наши пориви него да у њих уткамо све вредности у та златна срца. У спорту их гонимо да нам остваре успехе како би се ми гордили пред другима. Убијамо им игру и уносимо несигурности. Деца ће све да учине из љубави према нама па ће и чинити оно што не желе само да би нам угодила. Уколико им не извратимо пажњом и љубављу у смирењу срца, десиће се да их изгубимо за свагда. Биће ту са нама али неузвраћена љубав почиње да потамњује њихова безазлена срца. Тражиће утехе у пропадљивим стварима и постаће идентична нама гордима...
Нисмо научили да зауставимо кварење деце него их кваримо својим правилима попут ја морам то и то, ја морам ово и оно. Чудимо се како из генерације у генерацију омладина стасава у неке своје културе које ми не схватамо. Морамо се запитати колико смо им излили у њихова малена срца себе кроз љубав према њима? Колико смо их игнорисали а они су покушавали да надоместе тај недостатак другим вредностима.
А безазлена срца у деци су пут ка Богу. Ми старији морамо потражити дете у себи како би наше молитве досегле до милости Божје. Јер кроз безазлено срце човек досеже до врлинског живота где ће љубити ближње Христом али и непријатеље своје. Тешко је то сада замислити јер где су наша безазлена срца? Ко нам их је украо? Можда старији који су нас игнорисали и упорно нам одбијали пажњу и љубав.
Зато волим потрошено време са децом. Она ме уче понизности, љубави и безазлености. После њих моја молитва је умилна пред Богом јер сам се дружио са Његовим анђелима...
