петак, 24. октобар 2025.

Добро нам дошли

 Можеш сипати у бистру реку све твоје отрове, а она ће својим током да их раслаби и поново себе учини чистом. Србија је дуго времена постала бара у коју су изливали токсични отпад радикализма мржње, изопаченог национализма, поганих реторика, бљутавих лажи. Та бара устајала створила је гомиле зомби напредњачких сподоба - ћацади. 

Они су наша бистра вода која тече Србијом, они су оно светло након тешке и тамне ноћи, па када очи угледају рађање сунца заплачу од љубави према новом дану. Деца! Ми их зовемо деца, а заправо су то људескаре и колоси храбрих, паметних и кротких.  Студенти су река која долази са чистог  извора. То је та љубав која буди срца, то је та кап воде која враћа у живот после тешке суше. Они су дошли из будућности у садашњост како би нас извели заглављене у прошлости! 

Деца - студенти из Новог Пазара стигла су синоћ пешице у Косјерић. Никад веће емоције и љубави није букнуо овом чаршијом из срца наших грађана. Како да будеш равнодушан пред њима који су носиоци светла у овој тешкој тмини? Не можеш да будеш равнодушан, срце се отима а очи почасно сливају сузе неописиве и нетварне радости. 


 

Полиција их је зауставила недалеко од села Тубићи. Неко је наредио неком па је тај послао полицију да претреса ову децу, да претура по њиховим стварима. Као најме пронашли су телескопску палицу и бибер спреј у комбију и терете возача за недозвољена средства. Телескопске палице можеш да купиш где хоћеш као и бибер спреј. И то је спорно наспрам ходајућих батинаша, наспрам ходајућих кримогених досијеа који без скривања врше насиље над грађанима. Има ли краја овом лицемерју власти. Имаш ли границу понижавања човече у униформи? Докле ћеш се више савијати гомили буздована који те шаље да бијеш, хапсиш и прогониш свој народ? Имаш ли милионску плату за тај посао? Вреди ли крвави новац свега овог што радиш? Хвала Богу па су деца толико веће силе у својим срцима да су вас одувала синоћ и наставила ход своје свете мисије...

Сузе, радост, љубав, поклич слободе размењивао се до небеса између ове деце и нас који смо их дочекали. Слобода брате, слобода сестро, слобода деда, слобода бако, слобода течо, слобода тетка! Склони тај поглед са тих телевизора, дисконектујте се са тих усисивача вашег живота. Укључите се у живот који протиче вашом чаршијом! Ова деца, овај народ на улицама неће вам узети пензије, неће вам ништа одузети, само ће вам донети слободу, правду, функционалан систем без корупције, без подмазивања код лекара, разних других службеника. Слијте се у ову реку слободе и продишите животом!


 

Пред народом и пред децом одјекнула је емоција наше Милене, која је неуморни борац за слободу. У том погледу видех и своја угрувана леђа и флеке пљувања са свих страна. У тим очима видех горку и тешку борбу за правду која је беспоштедно шибана превише времена. У том погледу видех децу као своју и силу која ће да потури своја леђа само да они буду добро. Миленин говор срца достојан је овог догађаја, једно велико срце пред овом децом још већих срца! Без патетике, без салонских намештања речи које подилазе, Милена је одјекнула далеко. 

Све време је покушавала да сакрије сузе, све време сам у силној гужви јурио да ухватим ту емоцију и успео сам. У том погледу видим једну силу Божје љубави и силу пркоса злу које звецка око ове душе. Био сам спреман да раскомадам свако зло које би покушало да јој нанесе бол. Е то је та узајамна чистота љубави међу нама. Не знамо се али је нечије дете дошло код нас и ми га чувамо као да је наше. 


 

Хвала вам јунаци наши! Хвала вам за све што кротко подносите а уздигнуте главе корачате јер сте победници. Ви сте дар неба, ви сте она сила што раздваја море како би праведни прешли на обалу слободе. Ви сте смисао ове борбе, ви сте снага посрнулима и уморним од свега. 

Љубав ослобађа, љубав даје, љубав поправља, љубав надахњује, љубав излива срећу и пуноћу и ствара од нас људе достојне човечности. Ова деца праве од нас новог човека који се изгубио негде у овим беспућима мржње која се закотила још крајем прошлог века.  Љубав је сила а ви је носите у вашим срцима.

 

Сотонино гнездо пред Скупштином

 Шта рећи и има ли смисла више говорити? Синоћ уз трештање музике, она владајућа Србија смејала се и пркосила вриском једној уплаканој мајци...