Шта рећи и има ли смисла више говорити?
Синоћ уз трештање музике, она владајућа Србија смејала се и пркосила вриском једној уплаканој мајци чије је дете погинуло. Демонизован народ који се отворено приклонио људској гордости показао је своје право лице. А где је наш Патријарх цркве да дође и каже како то није добро чинити? Где си пастиру да станеш између као Патријарх Павле? Да будеш миротворац, да будеш глас разума? Нема те, бавиш се како да смениш Митрополита Јустина јер се успротивио овом владајућем злу.
Где сте духовни оци, пастири да неустрашиво кренете за Христом не марећи за овим земним и пропадљивим? Не мрдате из свог комфора богатећи се на онима који су животе дали за Христа. Њиховим именима, иконама и моштима згрћете себи новац. О како је лако беседити о љубави, спокојству када вас не жуља немаштина, трка за храном, страх од неплаћених дугова. Кнез света вас је поробио вашим слабостима и постали сте плод пропадљивости, злобе и грамзиво сикћете бранећи своје престиже.
Где сте духовни оци да попут Апостола храбро похрлите и смерно загрмите о Христовој љубави, да не марећи за себе чините дела Христа ради. Дела љубави! А не дела за своје користи! Стадо вам је разорено, вуци га комадају и крвави су торови на све стране. Стадо вам је гладно и жедно правде, доброте, пажње и Христа а ви ћутите или кад проговорите лаже сте!
Јуче је Србија показала своје право лице и духовно стање. Стењала је, подврискивала, церила се у лице уплакане мајке. Онда су зликовци режали на народ, гађали га бесно, вијали моткама и шипкама. Створили сте духовни оци вашом млаком вером сотонине черге пред Скупштином државе. А његова светост Порфирије шта чини? Ништа! Нема га међу људима, нема пастира међу овцама, нема га са штапом да растера звери. Постао је партијски послушник уз менторство Иринеја. Ћути његова светост да не проговори њихова служба. Тако се и постаје службеник кнеза света.
Зацарило се зло на лажима а лаж је прихваћена као истина. И распада се држава од трулежи и злобе. Проклетници се распомамили од ђилкоша из затвора до жентурача торокуша. Галаме и прете, шаљу инспекције да затварају продавнице непослушнима, храбре и честите хапсе као зликовце а зликовци им наређују. Содома и Гомора у Србији! А духовни оци нам дробе о смирењу, љубави и трпљењу а нису у стању да истрпе ни трунчицу оног што мучени народ трпи годинама.
Лако вам је цитирати светог Јована Кронштатског али не пада вам на памет да попут њега жртвујете све ради Христа. О како је лепо сад дробити о Светом Нектарију који је трпео прогоне од цркве али нико из цркве да се усуди да бар мало буде Нектарије. Али зато је лепо згртати новце над именом Нектарија!
Ево доносимо вам светитеља у манастир, похитај народе, давај, давај прилоге! Од Бога вам здравља. Само дођи, пипни, тури пара на крст, на икону. А не говорите о истинском спасењу да кроз дела једни другима служимо. Да онај који је први буде последњи, таман посла да ви прваци будете задњи, па чему онда шљаштећа жезла у рукама и златне одоре? Ајде сиротињо, похитај и уздај се у нас, ми те спашавамо моштима, иконама, бројаницама од циркона. Пусти бре ове што говоре истинску веру, па они немају ништа то је бре сиротиња!
Боже! Опрости! Не знају шта чине!
