Знам га толико дуго да ми је временом постао брат. Знам да нема у себи злобу већ безазленост. Знам и да сам синоћ слушајући га, у себи осетио ону кнедлу неправде која задеси недужене од стране неправедних...
Ради се о мом пријатељу Димитрију Османовићу познатијем као Димче. Човек сервисира рачунаре и сналази се да има средства за живот, мајка прима малу пензију, њих двоје живе скромно али поштено и свако иоле нормалан у овом друштву такве људе ће увек ценити. Јуче је дошао у дисконт на позив људи који га ту држе да би им погледао рачунар. Дисконт се налази на стоваришту оца председника наше општине Косјерић. Димче након обављеног посла са рачунаром, креће кући својим бициклом али дешава се непријатна ситуација. Капију затвара наш председник општине Косјерић и не дозвољава му да изађе. Затечен, а опет мислећи да се овај шали говори му: '' Дај немој ме зезати, уморан сам идем са посла''. Председник видно чудан у свом понашању каже да је неће отворити. У исто време он снима телефоном Димчета и говори му разне увреде да много '' шкефће '' што би у преводу значило да лаје. Да би наставио са оптужбом да Димче можда краде делове од камиона. Видевши да овај неће попустити, Димче позива телефоном полицију. Док је чекао полицијску патролу председник општине Косјерић наставио је своје небулозне оптужбе на овог човека. Како ми је Димче синоћ рекао, када се у даљини видела полиција да долази Жарко Ђокић председник општине отвара капију и говори: '' Сад можеш да идеш, а ја ћу им рећи шта је било''. Ту је све време био присутан и тзв. Фикус, познат нам је свима од раније. Интересантно је да постоје видео записи са надзорних камера али и снимак са председниковог телефона. Чак и ако избрише тај снимак, ако има правде и објективног истраживања, тај се снимак лако може вратити.
Ово сам вам драги читаоци пренео онако како сам чуо од Димитрија. И почињем заиста да се бринем за безбедност свих нас који нисмо истих мишљења као ''наш'' председник општине Косјерић. Да ли је ово крај свих пристојности? Да ли је ово крај једне демократије друштва? Да ли смо сада сви лаке мете једне власти, једног човека који би по свим законима ове државе требао бити једнак за све председник? Одговор је лак, ЈЕСМО! Ми смо сада глинени голубови и забава бахатих ћацијеваца. Ту су увек један или два лика да посведоче да си крив на све оптужбе које се ћефну председнику. Колико смо немоћни постали наспрам државе која нас третира као стоку, изгубили смо сваки ослонац на правду и заштиту коју нам гарантује УСТАВ СРБИЈЕ.
Зашто смо заћутали? Да ли ће овај случај са Димчетом проћи у тишини? Да ли ће правда занемети тамо где би требала да се брани и заступа? Ако за овакве поступке држава не реагује, ми смо званично постали нико и ништа као грађани Србије. Устав више не постоји, Закони су укинути, сврха живота је овде изгубљена.
Док се ми боримо за кору хлеба са муком, док загледамо најјефтинију храну у рафовима која је постала прескупа, они се бахате, имају, може им се и хоће још!
Колико је мој брат Димче добар, каже, јој да ти не будеш имао проблема што ћеш написати. Ех, мој Димче, ја имам проблема одавно од ових сподоба друштва. Немају они мени више шта да одузму, све сам због њих изгубио, али веру у Бога нисам и правду која стиже сваког и то УВЕК!
А ти председниче општине Косјерић, много си се предао злу. Није то добро јер ко чини неправду и живи тако што се другима свети, инати тај на жалост на крају увек доживи сопствени крах и срамоту која га обори да падне болно. Ако још увек у себи имаш и мало доброте, ухвати је и пођи за њом и спаси ту душу од пакла ком тренутно служиш. Кривоклетство је велики грех!
А ти народе! Др'ж дупе крај зида, можда те тако неутралног случајно нагузе и прогласе колетералном штетом. За сваки случај свако нека носи неки лубрикант...
