---

ГЛАС У ТАМИ

Аутор: Иван Стефановић

 

Тамна је ноћ, ни звезде, ни свитка,

ништа се не види, ништа се не чује.

Само зов из покајног срца

и име Господње што са усана одјекује:

„Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...“

Вртлог безнађа душу ми ломи,

тамна сенка лукавог говори:

„Бог те напустио, од Бога си пао!“ Вреба ме и гони да бих у тами остао.

„Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...“

Ал‘ душа ћути, трпљењем се брани,

не слуша лаж што је трује.

Утеха именом Божјим је храни

и зна да је Господ чује.

„Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...“

И када мислиш да је свему крај

и да те тама у трену прождире,

појави се светлост у бескрај,

тада те Христос подиже!

Слава Ти, Господе! Слава Ти, Господе!

И потекоше из очију сузе,

Господ све муке на себе узе.

У срцу се настани Царство небеско,

све оно пролазно постаде небитно!

Слава Теби, Господе! Слава Теби!