Свети Сава у Србији данас...

Свети Сава данас је у Србији немилосрдно злоупотребљаван а његов живот и посвећеност Богу претворени су у моћно оруђе политиканства. Свети Сава је био онај који се предао Христу и својим животом у Богу донео је српском народу спасење кроз веру милосрђа и љубави.

 Бекство од моћи, а не јуриш на њу. Док се данашње политиканство грчевито бори за фотеље и утицај користећи Савино име, он је био једини владарски син који је престо заменио за молитву. Он није градио државу да би она служила њему, већ да би кроз њу народ лакше дошао до Бога. Његов ауторитет није потицао из силе, већ из његовог добровољног сиромаштва.

 У време када се национализам користи за дељење народа на „патриоте” и „издајнике”, морамо се сетити Студенице. Сава тамо није држао ватрене говоре о нацији, већ је над моштима оца помирио завађену браћу. Његово хришћанство је било практично – тамо где је била мржња, он је унео мир. То је сушта супротност модерном национализму који често живи од конфликта.

 Аутокефалност као служење, а не изолација. Често се пласира лаж да нам је Сава дао цркву да бисмо били „посебни” или „изоловани” од других. Истина је да је он тражио самосталност да би народ могао да чује Јеванђеље на свом језику и да би Србија постала пуноправан део тадашње хришћанске васељене. Он није оградио Србију зидом, већ јој је отворио врата света.

Светосавље је заправо примењено Јеванђеље. Као што су Грци или Руси унели свој културни печат у исповедање вере, тако је и Свети Сава хришћанске врлине (милосрђе, трпељивост, саборност) уткао у сам карактер нашег народа. Владика Николај је то користио као подсетник да Срби нису само биолошка нација, већ духовна заједница.

 

У временима када је српски народ био физички и морално угрожен (нарочито између два светска рата и током прогона), Светосавље је служило као кохезиони фактор. Оно није позивало на мржњу, већ на:

-  Домаћински поредак: Свака кућа као мала црква.

-  Служење: Владар служи народу, а не народ владару.

- Жртву: Спремност да се за истину пострада, баш као што је Сава жртвовао свој принчевски комфор.

 Владика Николај није измислио Светосавље као нову догму, већ га је препознао као наш једини преостали компас у мору искушења. Оно је било позив на сабрање око Христа кроз пример нашег првог просветитеља. Проблем данашњице је што смо задржали 'сабрање' као форму, али смо из њега избацили Савиног Христа, остављајући само национални понос без покрића.

Свети Сава је живео истинском вером, али авај, помрачени умови су од њега почели да стварају митске приче са циљем да се народ пороби национализмом и владавином једноумља. Србовање је тешка болест гордости као што Јевреји болују од фарисејства. Последице помрачених умова створили су један изопачен национализам, мржњу који је дуго времена мутирао од политике до политике. Данас више нико не види Светог Саву како у келији плаче у покајној молитви, како се бори са својим слабостима, како се моли за свој народ и како је делима мирио браћу и желео да у народу излије пуноћу Христове љубави. 

Време је да скинемо тешке завесе националне гордости и поново потражимо Светог Саву тамо где се он заиста налази – у тишини молитве, у делима милосрђа и у сузама покајања. Свети Сава није дошао да бисмо ми били поносни на себе, већ да бисмо били посрамљени својим гресима и жедни Христове љубави. Све друго је фарисејство које води у духовну смрт, ма колико се ми клели у његово име. 

Слава без Саве: Када обред замени Љубав

Често певамо: „Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози”, несвесни да је он свој део већ испунио. Он нам је помогао тако што нам је оставио путоказ – истинску веру милосрђа, љубави, праштања и покајања. Тражити помоћ, а одбијати да корачаш путем који ти је већ показан, није молитва, већ духовна лењост. Проблем нису његови „недостаци”, већ наша неспремност да те врлине практикујемо у сопственим животима.

Како се заиста слави Савиндан?

• Није у кољиву и колачу: Иако су то симболи, они су мртви ако нема живљења вере. Трпеза без милосрђа је само гозба за стомак, а не за душу.

• Слава је у гладнима: Истинска прослава Светог Саве је да нахраниш онога ко нема, да пружиш руку онима које сви други избегавају.

• Слава је у мостовима: Сава је мирио браћу. Ми славимо њега тако што ћемо мирити завађене комшије, пријатеље и породице, а не тако што ћемо продубљивати јаз партијским и националним поделама.

• Слава је у утеси: Бити ту за оне који пате, у тишини и без камера, то је Савин пут.

Збрка „небеског народа”

Празне пароле и ђавоље самољубље којим се хвалимо како смо „небески народ” заправо су највећа увреда за Светог Саву. Он је цео свој живот провео у труду да нас учини достојнима Неба, а не да нас убеди да смо га већ „купили” својим пореклом. Свако хвалисање без дела је само маска за гордост.