Немамо више Србију...

---

ИЗМЕЂУ УНИФОРМЕ И МОТКЕ: Дан када је закон замењен картелом

Јутро након избора у Србији не доноси уобичајену постизборну анализу процената и мандата. Оно доноси мучнину. За свакога ко је јуче, макар на минут, погледао у екран свог телефона, јасно је да ово нису били избори. Ово је била операција.

Док испијате прву јутарњу кафу у привидном миру својих домова, запитајте се шта смо то заправо видели у преносима уживо који су преплавили друштвене мреже?

Институционализација бруталности

Најјезивији утисак јучерашњег дана није сама чињеница да постоје људи са моткама и палицама који су спремни да ударају своје суграђане. Таквих је увек било. Оно што овај тренутак чини историјским дном је полицијски кордон који чува батинаше. Када се униформа постави као живи штит ономе ко држи мотку, у тој секунди друштвени уговор је раскинут. Држава више није сервис грађана, она је постала логистика картела. Закон више не станује у параграфима, он се сада мери замахом палице. То није политика; то је окупација институција које плаћамо да нас штите, а које су јуче штитиле крвнике од народа који је само хтео слободу.

Инжењеринг мрака

Довођење људи из других места и држава да одлучују о судбини твоје улице, твоје школе и твог града није „политичка сналажљивост“. То је крађа душе једног народа. То је порука сваком поштеном човеку да је његов глас безвредан пред машинеријом која увози бираче као робу на траци.

Гледали смо људе који не знају где се налазе како одлучују о томе како ћете ви живети наредне четири године. То је врхунац понижења за сваког мислећег човека.

Порука успаванима: Ваша тишина је њихова снага

Овај осврт није упућен онима који држе мотке – они су свој избор одавно продали. Ово је позив онима који још увек спавају, онима који мисле да су „аполитични“ и да ће их олуја заобићи ако довољно чврсто затворе очи.

Ваш комфор је илузија. Ако данас допустите да полиција чува батинаше док пребијају децу на улицама јер траже регуларне изборе, сутра немојте тражити ту исту полицију када вама буде требала правда. Картел не познаје неутралност. Он препознаје само плен и слуге.

Јучерашњи језиви снимци нису били само хроника насиља; они су били огледало наше стварности. Можете разбити телефон, можете угасити налог на мрежама и не гледати те снимке, али истина остаје: слобода се не добија на поклон од оних који владају палицама. Она се брани савешћу оних који још увек смеју да се погледају у огледало.

Србија се јуче није делила на странке. Делила се на оне који ударају, оне који примају ударце и оне који ћуте док се то дешава.

Где сте ви били јутрос док се кафа хладила?