Зашто нам је храна постала препрека за Извор Вечног Живота?

 

Браћо и сестре, суграђани моји,

Јуче су звона јечала, порте су пуцале од гужве, а корпе су се шарениле од јаја. Црква је била крцата. Рекло би се: „Ево народа Божјег, ево народа Васкрсења!“ Али данас? Данас вас гледам, а празне клупе одјекују тишином. Остала је само шачица оних који знају да Христос не васкрсава само на један дан у години да би нам био изговор за богату трпезу.

Где сте данас? Да нисте можда заспали опијени храном и пићем, мислећи да сте „одрадили“ Бога оним једним постом на води и једним доласком на поноћну Литургију?

Гледате нас данас забезекнуто. Шапућете по ћошковима: „Погледај их, мрси се, а они се причешћују! Зар их није срамота?“

А ја вас питам: Докле ћете више, маловерни, да мерите Бога стомаком?

Зар мислите да је Христос дошао да нас научи рецепту за посни пасуљ или да нам броји залогаје? Он је дошао да нам дарује Себе! Дошао је да развали врата пакла и да нас позове на Гозбу Вечног Живота која никада не престаје. Ова Светла седмица је један једини, бескрајни дан у којем су Небеса отворена. А ви? Ви сте Небеса заменили за тањир, а вечност за обичај.

Сметају вам они који се причешћују док се мрси? Ви, дакле, верујете да је храна јача од благодати? Верујете да сир и месо могу да запрљају Христа у нама? Каква је то вера која се плаши хране, а не плаши се празнине у души?

Христос у Чаши не пита шта сте јели јутрос, него кога волите и за ким чезнете!

Докле ће вам храна бити препрека за извор живота? Пост је био само пут, а Чаша је циљ. Пут се завршио, али циљ остаје ту, на олтару, сваког дана. Онај ко мисли да му Христос треба само кад је гладан и кад пости, тај Христа никада није ни срео. Тај је срео само своју дисциплину и своју сујету.

Немојте да вам шарена јаја буду важнија од Онога који их је створио. Немојте да вам обичај постане гроб у којем ћете поново сахранити Васкрслог Господа.

Црква није музеј обичаја, него болница за душе и извор Живота. Врата су отворена. Чаша је ту. Христос зове: „Пијте из ње сви...“ Не каже „само они који још увек посте“, него СВИ.

Пробудите се из тог гастрономског дремежа! Васкрсење није догађај из прошлости, то је стварност која се дешава сада, на овој Литургији, пред ових тридесетак људи. Немојте бити они који стоје испред врата и чуде се туђој радости, док вам сопствени живот пролази у бројању мрсних дана.

Христос Васкрсе! Али, да ли је васкрсао у вама, или само у вашем календару?