ЈАЈЕ - ЧУВАРКУЋА: Сујеверје и забулда

 

Браћо и сестре, 

Ближи се Васкрс. Спремамо боје, купујемо корпе, бирамо најлепше примерке и спремамо се за ритуал који смо назвали вером. Али хајде да на тренутак скинемо позлату са наших обичаја и погледамо истини у очи: Од Васкрсења смо направили изложбу, а од Живога Бога – кућног духа заробљеног у кокошијем јајету.

Највећи парадокс нашег хришћанства данас стаје у ту једну реч: Чуваркућа.

Размислите о тежини те заблуде. Творац свемира, Онај који је победио смрт и развалио чељусти ада, Онај који је својом крвљу искупио сваког човека, нама више није довољан. Нама треба „чуваркућа“. Треба нам магијски предмет, офарбана љуска коју ћемо ставити на стаклени сталак (који нам је, на срамоту, продала иста та институција која би требало да нас учи слободи у Духу).

Шта ми тиме поручујемо Небу?

Поручујемо да не верујемо у Христово обећање:

„И ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“ (Мат. 28, 20)

Уместо Њега, ми бирамо органску материју која трули. Ми верујемо да ће нас од грома, пожара и болести сачувати јаје које ће за шест месеци заударати на смрт, а не молитва, не покајање и не љубав према ближњем.

То није вера. То је чисти, сирови паганизам пресвучен у византијско црвено.

Страшно је видети хришћанина који пребледи ако му „чуваркућа“ пукне, видећи у томе лош знак, док истовремено ни не трепне што му је душа испуцала од зависти, што му је језик отрован оговарањем и што му је срце постало хладно за туђу несрећу. Плашимо се поквареног јајета, а заборављамо речи Псалмопевца:

„Господ је видјело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мојега; кога да се страшим?“ (Пс. 27, 1)

Христос није умро на крсту да бисмо ми производили амајлије. Он је васкрсао да би нас учинио слободнима од страха и сујеверја. Наша „чуваркућа“ треба да буде наша савест, наш „сталак“ треба да буде наше милосрђе, а наша боја треба да буде радост коју делимо са онима који немају ни за то једно јаје.

Зато, овог Васкрса, уместо што јаје затварате у стаклена звона да бисте га након годину дана бацили у смеће, сетите се речи Господњих о Последњем суду:

„Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бих, и примисте ме...“ (Мат. 25, 35)

Урадите нешто хришћански: Подајте то јаје гладноме.

Јер на Последњем суду, Господ нас неће питати: „Где ти је јаје са полице?“, него ће нас питати: „Где ти је брат твој?“. Не дозволимо да нам цела вера засмрди у једној поквареној љусци док Спас света чека да Га препознамо у човеку поред нас.

Васкрс је победа над смрћу, а не победа сујеверја над разумом!