Грмљавина истине у доба лажних пророка

Драги моји, застаните. У овој свеопштој буци, где нам се „духовност” сервира у пар секунди екрана, лако је залутати. Лако је помешати бистру реку Јеванђеља са мутним потоцима паганства које вековима покушавамо да „покрстимо”, а заправо смо дошли до тога да је оно, нашом нечињењем и малом тишином, почело да потапа саму веру.

Прљава и бистра река компромиса

Чињеница је сурова: ми нисмо раскрстили са паганством, ми смо га само пресвукли у православне одежде. Тај историјски компромис, који се некада чинио као добар метод за ширење хришћанства, данас нам се враћа као духовна омча. Уместо неустрашивог, апостолског проповедања које сече корен заблуде, изабрали смо „дипломатију” са обичајима. Резултат? Паганизам није умро; он се инфилтрирао, угнездио и превладао. Добили смо наказни патриотизам који се храни гордошћу и величањем нације изнад Бога. Крсне славе су нам често постале идолопоклонство и гозбе за его, а Светитељи – локална божанства која покушавамо да „поткупимо” уместо да их следимо ка Христу.

Магија Требника и „теологија” ашова

Дошли смо до баналности које вређају и небо и земљу. Гледамо „вероучитеље” који Васкршње јаје закопавају ашовом у дворишту, дајући тиме директно погонско гориво гатарама и врачарама. Ако јаје „чува кућу”, шта ће нам Живи Бог?

Од моћног апостолског „Устани и ходи”, стигли смо до километарских молитвеника и „рецепата” – који псалам за паре, који за удају, који против урока. То није хришћанство, то је духовни аспирин. Танка је вера онога који такву „магичну” помоћ тражи, али је још тања вера онога пастира који је тако нуди, кријући се иза Требника као иза штита да не би морао да уђе у блато нечијег живота и заиста му буде отац и брат.

Хула на Духа Светога

Најстрашнији пораз наше писмености види се на крштењима. Дете које се управо обукло у Христа и запечаћено Даром Благодати, на изласку из цркве добија црвен конац око руке од бабе или родитеља „да га ко не урекне”. Схватите тежину овог чина! То није „безазлен народни обичај”; то је директна и страшна хула на Духа Светога. Тиме поручујете да је магични кончић јачи од Печата Свевишњега. А Господ Исус Христос нам је оставио најтежу опомену:

„Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима; а хула на Духа Светога неће се опростити људима ни у овоме веку ни у будућем.” (Матеј 12, 31–32)

Ко верује у конац, а призива Бога, тај се Светињи руга.

Артиљерија против лажних учитеља

А из ове конфузије израњају најмрачнији ликови нашег доба – духовни естрадни глумци. Нарцисоидни самозванци који су уобразили да су светитељи, па пред лепим женама беседе како „прељуба није грех”, док истовремено у сваком човеку „виде демона” и праве представе од истеривања зла. То је патологија прелести. Они не везују људе за Христа, већ за свој болесни его.

Апостол Павле је ово прорекао:

„Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље који им чешу уши; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама.” (2. Тим. 4, 3–4)

Ове „бајке” данас су ТикТок рецепти и магијске доктрине које људе одводе у пакао из којег их истински игумани и духовници после годинама једва извлаче.

Позив на буђење: Грмите, пастири!

Пастири Цркве, баците прут компромиса! Доста је било „блага ко уље” беседа које успављују народ у сујеверју. Време је да грмите истином! Истина не милује грех, она га спаљује. Немојте бити администратори Требника, већ живи сведоци Васкрсења.

А ви, браћо мирјани, не тражите чудотворце и сензације. Ваше спасење се решава у вашој интимној тишини, пред иконом, кроз искрено покајање и живо Јеванђеље, а не кроз црвене кончиће и магичне псалме.

Или ћемо запалити паганизам у својим срцима као дрво које плода не рађа, или ћемо дозволити да нас то „прљаво блато” потпуно одвоји од Очевог загрљаја. Изаберите: Христос или магија. Средина не постоји.