Велики петак - дан суочавања са собом

 

Данас је дан тишине. Али, морамо се запитати – чија је то тишина? Да ли је то тишина страхопоштовања пред жртвом Љубави, или она нема, тешка тишина нашег заједничког лицемерја?

Гледам нас како се пажљиво крећемо по храмовима, како пазимо на сваки покрет и на свако црвено слово у календару. А ти календари су често само трошни људски прорачуни који су нам постали строги господари. Претворили смо веру у софтвер, у правила, у кавез који смо окитили најлепшим украсима само да не бисмо приметили да смо у њему заробљени и непомични.

Истина која проговара из празне Чаше

Данас нема Литургије. Данас нема Причешћа. И нека нема! Нека нам ова празнина запуши уста – свима нама који недељом стојимо пред Чашом као пред туђим столом. Сећате ли се речи неустрашивог Златоуста? Он није штедео ни цареве ни народ када је грмео у својој трећој беседи на Посланицу Ефесцима:

„Узалуд се приноси свакодневна жртва, узалуд стојимо пред олтаром; нико се не причешћује... Ако се не причешћујеш, зашто си овде? Сваки онај који се не причешћује, а присутан је, тај је бестидан и дрзак. Реци ми, да те неко позове на гозбу, а ти дођеш, опереш руке, седнеш за трпезу и онда не једеш ништа – зар не би тиме увредио домаћина? Боље би ти било да уопште ниси ни долазио.“

Где смо то залутали? Чему наши доласци, ако срце остаје закључано? Онај ко се не сједињује са Господом, он заправо и не живи Васкрсење. Он живи у сопственом, непрекидном Великом петку, увек изнова остајући по страни док Живот пролази поред њега.

Христос у дроњцима

Узалуд нам је свака суза над иконом, ако нисмо видели Христа у оном брату који на улици проси. Ако си данас прошао поред гладнога, а у срцу чувао „мир“ јер је празник, знај – ти си онај који је одбио да му припомогне под крстом. Ти си онај који Га је још једном оставио самог на Голготи.

Није хришћанство у томе да глумимо човека из првог века. Хришћанство је да будемо Човек у овом садашњем тренутку.

Немојте дозволити да вам мир постане устајала бара. Боље је да вас раздире немир, боље је да вас пече савест, јер то је једини доказ да сте живи! Река која пени је чиста, а вода која стоји – трули. Не бојте се тог немира који вас тера да пружите руку, да загрлите дете, да наслоните длан на раме онога ко пати. Ту је наш Васкрсли Господ, а не у папирима и датумима.

Разбијање сасуда

Бог ће ионако разбити ове наше сасуде. Разбиће наше поделе, наше календаре којима се гађамо док нам се брат поред нас смрзава. Створиће Он нови сасуд, од чисте љубави, и у том тренутку ће све илузије – и ове наше унутрашње, и оне спољашње – испарити као дим.

Зато ја данас не могу да вам продам тугу. У мени ври радост! Јер мој Господ није у гробу, нити је у историјској читанци. Он је ту, у сваком нашем даху милости.

Појмо Господу својим животом, а не само уснама. Не чекајмо недељу да бисмо били људи. Пробудимо се из сна форме и уђимо у загрљај Љубави која не познаје календар.