КЛЕКНИ ЗА БРАТА СВОГ

 

Молитва за ближње није само молитва за твоје укућане, за рођаке или блиске пријатеље. Молитва за друге је најлепши чин сваког хришћанина. Јер брат мој којег не знам, а чуо сам да је у невољи – брат је мој у Христу. Свако ко је у Спаситељу, брат је мој и сестра моја.

Ако ниси у стању помоћи делом – храном, новцем или неком другом подршком – знај да је молитва подједнако моћно средство за помоћ.

„Господе, не тражим Ти за себе ништа, јер све си ми дао оно што Ти сматраш да је по мене најбоље. Али Те молим, Оче, помози рабу Твоме који је у невољи, који пати, олакшај му муке и загрли га благодаћу Својом.“

Можда је, драги моји, неко ове ноћи слаб. Можда није у стању да се усправи, можда јеца склупчан у немоћи, сам на овом свету, прекривен тамом своје празне собе. Можда је неко у овом тренутку самлевен болом, болешћу или се мучи са слабостима својим.

Уместо сажаљења, уместо патетичних констатација или оговарања – како то неки знају да чине – стани пред Господа и помоли се за тог невољника. Ако видиш пијаницу да се тетура по парку, помоли се за њега. Ако видиш и онога који чини зло другима, помоли се Господу да га изведе из тог мрака. Чини оно што би волео да други учине за тебе када паднеш.

Љуби ближњег свога као самог себе! Сети се своје невоље и тога колико си Бога преклињао да ти помогне. Е, тако стани пред Господа и моли се свим срцем за другога, као да се молиш за сопствену душу. Човек који живи молитвом и срце своје предаје Христу, он у том вапају осети туђу патњу и једним делом им придржава тешки крст да им олакша терет.

Не бој се те тежине коју ћеш можда осетити у себи. Христос никога не оставља самог, јер је и сам рекао: „Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам ја међу њима.“

Од малих ногу сам стекао тај осећај – када видим умрлице, да у себи кажем: „Бог да вам душу прости“. Тај једноставан обичај развио је у мени порив молитве за друге. Јер када ти сузе крену, када ти душа изгара од љубави и молбе за другог – знај да си и сам благодат примио. Тек тада си у истинској, живој вери.

Јер, како каже Свети Јован Златоусти: „Ништа нас не чини толико сличним Богу као то што чинимо добро другима, а посебно када се молимо за њих. То је најчистији облик љубави, јер у тој молитви нема ничег земаљског, ничег себичног – само ти, Бог и душа твога брата.“

---