НАША ГОЛГОТА И ВАСКРСЕЊЕ ДУШЕ

 

Како боли и како руши осећај кад нема Тебе! Како гуши проклета тишина очаја. Не смем да погледам доле; распет сам у немоћи својој и висим са крста, а бездан хоће да ме прогута. Боже, зашто си ме оставио?!

У том часу, клинови се распадају, а крст се преображава у крила, и моја душа више не осећа терет бола. Моја немоћ пред Њим разбила је окове земље. Та мала моја мука постала је претешка за збуњени ум, јер га је гордост убедила да је крај. О да! То је твој крај, проклети разбојниче који исмеваш мог Бога! А понизни разбојник у мени завапи:

„Опомени ме се, Господе, када дођеш у Царство своје!”

Свака наша мука коју подносимо, која нас доведе до очаја и у којој признамо своју немоћ пред Оцем, заправо нас ослобађа – васкрсава нас. Онај разбојник што хули на Бога и обесхрабрује нас, то је наш его; док је онај који га прекори заправо наша понизност пред Богом. То је та наша Голгота која ослобађа, која у нама васкрсава живу веру из мртве...

Бити на Тавору јесте тренутак када нам благодат пружа смирење, када чинимо врлинска дела, али не смемо се варати да ће она све време пребивати у нама. Пролазићемо и Тавором, али Голгота је неизбежна за распеће наших слабости.

Наша Голгота је много лакша захваљујући Голготи Исуса Христа, који је поднео немогућ бол и муку. Ми то нисмо били у стању поднети, али Он јесте! Наше Голготе кроз живот јесу наша васкрснућа која распињу слабости и васкрсавају нас у новог човека – оног који треба да насели Царство Небеско.

Зато, не бојте се узвикнути: „Боже! Зашто си ме оставио?”, јер се у том крику пролама сва нада у Бога и сва наша љубав ка Њему! Очај распете слабости доводи нашу свест до пакла јер она умире, а душа васкрсава и ослобађа се тога. Сваки наш оков који нас веже за пропадљиви свет кида се већ од првог корака ка Христу – ка Голготи распећа.

Након распећа и крика Богу, душа наша бива ушушкана смирењем. То благодатно стање је као мала беба која безбрижно спава у наручју своје мајке.

Зато је, драги моји, неопходно живети Христом. Не пропуштајте Свете Литургије, причешћа и молитве, али упамтите: без дела љубави према другима, ништа се у нама променити неће.