Где је моја молитва? (Нема је!)

 

„Ко сам у молитви? Да ли сам онај који убеђује себе дугим читањима молитвених правила да Бог постоји, или сам онај који ће Оцу рећи своје муке и чинити конкретна дела? Пред ким стојим са молитвеником у рукама? Да ли сам себе ставио у први план или сам дошао као особа код живог Бога да са Њим поразговарам? Да ли сам онај који чита и чита молитве заправо само одушак самом себи да сам нешто као учинио? Где је моја молитва? Нема је!

Никада се нисам усудио да прозборим своје осећаје, своје потребе Богу; увек сам био спутан туђим молитвама које бесконачно понављам ујутру и увече. Зар Господу треба наша ритуална церемонија? Он зна све унапред и боље нас познаје од нас самих. Нама Он треба, да Му дођемо као деца која имају Оца, и Оца волимо и трчимо Њему — и да се похвалимо, и да се изјадамо, и да чинимо све како бисмо Њега задивили. Заборавили смо шта значи однос деце и родитеља? Нису ли нам мала деца највећи учитељи молитве? Безазлена, умилна и упорна! Ох, како смо знали да кмечимо тати или мами када хоћемо нешто. Та упорност и доследност треба да у нама засија пред Оцем: ’Оче, ја ћу стално трчати ка Теби, и када сам љут и када сам срећан! И када сам блудан и када сам чедан, и нема тог греха који ће ме спречити да трчим за Тобом јер Те волим!’

Не постоји рецепт — молитва за проблеме, постоји само вера и невера. Ако читаш молитву за здравље, за напредак, ти чиниш молитву која се противи вољи Оца и желиш том молитвом да оствариш сопствену вољу. Кључ праве молитве је признање немоћи своје пред Њим, а не скуп реченица за ово или оно што нам није по вољи. Јер ако изгубимо фокус и прави угао, нећемо видети да су невоље и муке излечење наших слабости и да нас Господ штелује, усавршава и бруси да постанемо бића и становници Царства Небеског. Видећемо само препреку, своју муку, и роптаћемо над судбином својом. Као да упаднеш у блато, и Бог ти пружа руку, а ти би да се некако сам изведеш из муља.

Али ако не живим наспрам Бога и ако моја дела немају љубави, молитве више нису разговор са Богом, већ самозадовољење. Ако ћу да учиним неко добро дело а да сви виде како сам добар, ја сам самољубљиви скот! Ако ћу да ти учиним нешто како бих имао користи, ја сам један лицемер! Али ако ћу да ти учиним нешто не тражећи ништа, јер знам колико Бог мени даје — е, то је дело љубави! Ако ћу да учиним неко добро, трпећу осуде других којима се то не свиђа. Јер нећу да дело сведочим људима, желим то дело да посветим Богу који ће сведочити за мене! Такав начин живота остварује се живим односом са Богом, и молитва није само читање, већ разговор са Оцем.”